Naučnici su identifikovali tri ključna zdravstvena pokazatelja u srednjem životnom dobu koji mogu značajno odložiti pojavu demencije. Ova otkrića ukazuju na to da normalan krvni pritisak, odsustvo dijabetesa tipa 2 i nepušenje između 45. i 65. godine života mogu produžiti život bez demencije za gotovo 13 godina. Ova istraživanja predstavljaju važan korak ka razumevanju kako životni stil i zdravstveni faktori utiču na mentalno zdravlje u kasnijim godinama.
Studija, koja je objavljena u medicinskom časopisu Neurology, sprovodili su istraživači sa Univerzitetskog medicinskog centra NJU Langone Health. Analizirali su podatke iz studije „Rizik od ateroskleroze u zajednicama“ (ARIC), koja je započela 1986. godine i pratila Amerikance tokom više decenija, fokusirajući se na vaskularne rizike i demenciju. U novoj analizi, istraživači su proučavali 12.409 osoba prosečne starosti 56 godina koje na početku istraživanja nisu imale demenciju.
Tokom praćenja, koje je trajalo oko tri decenije, kod 3.008 osoba razvila se demencija, dok je 5.238 ispitanika umrlo bez prethodnog oboljenja od demencije. Ispitanici koji su bili bez tri identifikovana faktora rizika živeli su gotovo 13 godina duže bez demencije u poređenju sa onima koji su imali sva tri faktora.
Osobe koje nisu imale dijabetes, povišen krvni pritisak i nisu pušile, provele su u proseku 30,1 godinu bez demencije. U poređenju, oni sa jednim faktorom rizika imali su 26,3 godine, oni sa dva faktora 21 godinu, dok su oni sa sva tri faktora imali nešto više od 17 godina bez demencije. Ovi nalazi ukazuju na važnost aktivnog upravljanja zdravljem tokom srednjeg života kako bi se očuvalo mentalno zdravlje.
Glavni istraživač dr Jozef Koreš istakao je da ljudi treba aktivno da sprečavaju ove faktore rizika kao strategiju za očuvanje zdravlja mozga. Očekuje se da će rezultati podstaći ljude da se odviknu od pušenja i da pažljivo prate zdravlje svojih krvnih sudova počevši od 45. godine.
Procene sugerišu da bi broj ljudi koji žive sa demencijom mogao da se utrostruči i dostigne 153 miliona do 2050. godine. Međutim, stručnjaci veruju da bi skoro polovina slučajeva mogla biti sprečena ili odložena, ukoliko se kontrolišu različiti faktori rizika tokom celog života.
Prethodna istraživanja su pokazala da bi kontrolisanje 14 promenljivih faktora, počev od detinjstva, moglo da spreči ili odloži čak 45% slučajeva demencije. Tri identifikovana faktora rizika često se javljaju u srednjem životnom dobu i imaju dugotrajne efekte na neurodegenerativne procese, što naglašava značaj ranog prepoznavanja i lečenja.
Dr Džeki Henli, direktorka za finansiranje istraživanja u organizaciji Alzheimer’s Research UK, naglašava važnost brige o zdravlju srca, što je jednako važno kao i briga o zdravlju mozga. Ona ističe da bi svi trebali preduzeti praktične korake, uključujući redovnu fizičku aktivnost i kontrolu bolesti poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
Istraživanje je pokazalo kako faktori rizika poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i pušenja ne samo da povećavaju verovatnoću od demencije, već i od drugih bolesti koje mogu dovesti do prerane smrti. Ova studija postavlja važno pitanje koliko dugo možemo očekivati da živimo bez demencije, a ne samo koliko je verovatno da ćemo je razviti.
Iako ne postoji siguran način da se demencija potpuno spreči, istraživanja sugerišu da bi rešavanje faktora rizika za loše kardiovaskularno zdravlje moglo pomoći i u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja. Ova saznanja pružaju novu perspektivu o tome kako životni stil može uticati na kvalitet života u starijem uzrastu, naglašavajući značaj preventivnih mera i zdravih navika.
