Tri godine nakon stravičnog masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, tragovi tog događaja i dalje su vidljivi u društvu. Naime, 3. maja 2023. godine, Kosta Kecmanović, tada 13-godišnjak, došao je u školu sa dva očeva pištolja i 92 metka, ubivši školskog čuvara Dragana Vlahovića i još nekoliko svojih vršnjaka i nastavnika. Ovaj događaj je duboko potresao Srbiju, a porodice žrtava i dalje su u procesu izlečenja od gubitka svojih voljenih.
U trenutku kada su se dogodili ovi stravični zločini, Kosta je ispalio 54 metka, a među žrtvama su bile devojčice i dečaci uzrasta od 11 do 14 godina. Njegovo ponašanje i motivi ostali su nejasni, ali se čini da su porodični problemi i osećaj odbačenosti bili ključni faktori. Na suđenju je Kosta tvrdio da se osećao odbačenim, ali nije znao objasniti svoje postupke.
Sociolog prof. dr Vladimir Vuletić ističe da nakon ovog zločina društvo nije izvuklo prave pouke. On naglašava da je potrebno preispitati način na koji vaspitavamo decu i kako se suočavamo sa problemima u društvu. Umesto da se fokusira na suštinska pitanja, situacija je često politizovana, što otežava razumevanje pravih uzroka tragedije.
Prema informacijama, Kosta je istraživao nasilje na internetu, što je dodatno uticalo na njegovo mentalno stanje. U pripremi za zločin, koristio je porodično oružje i napravio „molotovljeve koktele“. Njegov plan bio je precizan, a trenutak kada je počeo sa streljanjem bio je tragičan i neočekivan za sve prisutne.
Nakon zločina, Kosta se predao policiji, izjavljujući da je psihopata i da je ubio više osoba. Trenutno se nalazi u dečijoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Beogradu, gde provodi vreme čitajući knjige, uključujući dela Dostojevskog.
U međuvremenu, njegovi roditelji, Vladimir i Miljana Kecmanović, suočavaju se s pravnim posledicama. Njima se sudi za zanemarivanje deteta i za teško delo protiv opšte sigurnosti. Očekuje se da će suđenje biti dugotrajno, s obzirom na složenost slučaja i emocije koje je izazvao u društvu.
Porodice žrtava, s druge strane, bore se sa bolom i tugom. Anđelko Aćimović, otac jedne od žrtava, ističe kako se proces ozdravljenja odvija sporo i turbulento. On naglašava da se roditelji suočavaju s pitanjima o odgovornosti i da li su mogli sprečiti tragediju. Takođe, ukazuje na uticaj interneta na decu, smatrajući da je to jedan od glavnih uzroka nasilja.
Ovaj slučaj je otvorio široku diskusiju o mentalnom zdravlju, nasilju među decom i odgovornosti roditelja. Društvo je pozvano da se suoči s problemima koji se tiču vaspitanja i zaštite dece, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Nažalost, iako je prošlo tri godine, čini se da su mnogi problemi ostali nerešeni, a lekcije nisu adekvatno usvojene.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se društvo okrene preventivnim merama kako bi se zaštitila deca od negativnog uticaja i stvorila sigurnija okruženja za njihov razvoj. Razgovor o ovim pitanjima je od suštinskog značaja, jer jedino tako možemo sprečiti slične tragedije i osigurati bolju budućnost za našu decu.
