Plaćanje na rate na prvi pogled deluje kao povoljna opcija koju trgovci nude potrošačima, ali se često ispostavi da je to samo prividni ustupak. Kada se građani odluče za ovakvu vrstu nabavke, naročito za veće potrepštine, vrlo brzo shvate da su proizvode preplatili. U trenutku kupovine, odložena kupovina često deluje kao jedina opcija, iako je cena, u poređenju sa plaćanjem gotovinom, znatno viša.
Naime, za iste proizvode koji se kupuju na rate često su cene u kešu niže, i to za nekoliko hiljada dinara. Prema zakonu, trgovci imaju pravo da nude različite cene za plaćanje na rate, ali su u obavezi da jasno istaknu razlike u cenama. Potrošači, međutim, često primete da se i plaćanje kreditnom karticom može obračunati kao odložena kupovina. Pravnici ističu da trgovci imaju pravo na takav obračun, s obzirom na to da način isplate zavisi od ugovora između trgovca i banke.
Odloženo plaćanje postaje sve češći izbor potrošača, posebno kada se suoče sa hitnim potrebama, kao što su renoviranje stana ili kupovina nove bele tehnike. Mnogi se nalaze u situaciji gde im je teško priuštiti velike troškove u kratkom vremenskom roku, pa se odlučuju za kupovinu na rate ili korišćenje kreditnih kartica. Kako ističu potrošači, trenutak kada primaju platu često postaje idealno vreme za hitne kupovine.
Jedna od sagovornica, Anđela S., podelila je svoje iskustvo sa nedavnom nabavkom bele tehnike. Nakon što je odlučila da kupi šporet i frižider, nije imala drugog izbora nego da koristi kreditnu karticu. Na kraju se ispostavilo da su joj obračunali cene kao da je kupovala na odloženo plaćanje, što je dodatno povećalo troškove. Anđela je priznala da je pogrešila i da bi joj se više isplatilo da je izabrala prodavnicu koja nije u partnerstvu s njenom bankom.
Ova praksa nije ograničena samo na lanac prodavnica bele tehnike. U prehrambenim marketima takođe se primenjuju različite cene, gde jedna cena važi za proizvode na rafovima, dok druga važi za korisnike mobilnih aplikacija određenih trgovinskih objekata. Kupci mogu ostvariti dodatne popuste prilikom skeniranja svojih telefona, što dodatno zbunjuje potrošače.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine naglašava da su finansijske pogodbe, uslovi i oglašavanje uređeni Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Trgovci su obavezni da jasno i nedvosmisleno istaknu razliku između cena za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu. Takođe, ako se oglašava prodaja sa obročnim otplatama, razlika u cenama mora biti procentualno iskazana.
Prema rečima Marka Dragića iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), trgovci su obavezni da potrošačima pruže informacije o opštim uslovima pre nego što se izvrši transakcija. Da li će kupac platiti osnovnu cenu ili višu cenu u slučaju odabira odloženog plaćanja zavisi od ugovora između trgovca i banke.
Dragić savetuje potrošačima da pažljivo pristupaju kupovinama i da racionalno raspoređuju svoj novac kako bi izbegli prezaduženost. Finansijske institucije mogu odobriti limite koji nisu u skladu s primanjima, pa je važno da potrošači ne pređu granicu jedne mesečne zarade, jer sve što je iznad toga može dovesti do dugoročnog zaduženja. Takođe, preporučuje se upoređivanje uslova u različitim prodavnicama pre konačne odluke o kupovini.
U zaključku, potrošači treba da budu svesni svih mogućih troškova prilikom kupovine na rate i da se informišu o svim uslovima pre nego što se odluče za ovakvu opciju. Na taj način mogu da izbegnu neprijatna iznenađenja i dodatne troškove koji dolaze s odloženim plaćanjem.
