Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će za srpsku energetiku 2026. godina biti ključna, posebno u kontekstu ponovnog pokretanja rada Naftne industrije Srbije (NIS). U pregovorima o prodaji ruskog udela u NIS-u, rad Rafinerije će biti jedan od ključnih uslova. U razgovorima sa mađarskim MOL-om, koji je potencijalni kupac, naglašeno je da je rad Rafinerije od vitalnog značaja.
Đedović Handanović istakla je da je jedan od osnovnih uslova za kupovinu NIS-a da Rafinerija nastavi sa radom, kako bi se skinule sankcije koje nameće američka vlada. U ovom kontekstu, naglasila je da će se razgovori sa MOL-om nastaviti. NIS je dobio licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine za nastavak rada do 23. januara, a prethodno je izdata licenca koja omogućava pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta.
Prema rečima ministarke, potrebno je minimum dve nedelje za pokretanje prerade sirove nafte u Rafineriji, a trenutne zalihe su dovoljne za snabdevanje građana i privrede do 20-25. januara. Ona je naglasila da je rad Rafinerije od ključne važnosti za ekonomiju Srbije, s obzirom na to da se većina potrošnje odnosi na dizel, dok su ostali naftni derivati takođe važni.
Đedović Handanović pohvalila je građane Srbije za strpljenje i poverenje u državu, ističući da nije došlo do nestašica goriva. Naglasila je da je Srbija uspela da poveća svoje rezerve naftnih derivata tokom protekle tri godine, što je doprinelo stabilnosti snabdevanja. Takođe je naglasila da Srbija neće otimati rusku imovinu i da želi da pruži sigurnost svim investitorima.
Ministarka je podsetila da je budžet za 2026. godinu obezbedio sredstva za nepredviđene situacije u vezi sa energetskom sigurnošću. Govoreći o potrošnji, ona je navela da Srbija dnevno troši između 5.500 i 6.000 tona dizela, kao i između 1.300 i 1.500 tona benzina.
Ministarka je takođe najavila izgradnju naftovoda od Srbije do Mađarske, koja bi mogla početi sredinom 2026. godine. Izgradnja više od 100 kilometara naftovoda smatra se nacionalnim projektom značaja. Takođe, planira se izgradnja produktovoda koji će pratiti naftovod, čime će se omogućiti efikasniji transport naftnih derivata.
U vezi sa projektima gasne infrastrukture, Đedović Handanović je istakla da će radovi na gasnom interkonektoru sa Rumunijom početi 2026. godine. Ovaj projekat obuhvata 12 kilometara gasovoda, a planira se i njegovo proširenje prema Beogradu i Banatskom dvoru.
Srbija je postigla dogovor o produženju ugovora o snabdevanju ruskim gasom do 31. marta 2026. godine, što će omogućiti fleksibilnost i povoljne cene. Ministarka je naglasila da će građani Srbije imati jedne od najpovoljnijih cena gasa u regionu i da će Srbija nastaviti da diversifikuje svoje izvore snabdevanja.
U kontekstu izgradnje hidroelektrane Bistrica, Đedović Handanović je navela da će se tokom 2026. godine započeti pripremni radovi za ovaj važan projekat snage 650 megavata. Takođe, očekuje se da će se tokom sledeće godine izraditi studija opravdanosti i pripremiti tehnička dokumentacija za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3.
Ministarka je zaključila da Srbija ima dobru saradnju sa Rumunijom u energetskom sektoru i izrazila očekivanje da će sporazum o saradnji biti potpisan uskoro. Ovi projekti su od velikog značaja za energetsku stabilnost i sigurnost Srbije u budućnosti.
