Troje od 10 Grka se oseća konfornije da razgovaraju o svojim finansijama sa veštačkom inteligencijom (AI) nego sa ljudima, pokazujući tako bržu usvajanje ove tehnologije u odnosu na većinu drugih Evropljana. Ove informacije dolaze iz Izveštaja o evropskim potrošačkim plaćanjima 2025. godine, koji je sastavila evropska kompanija za upravljanje potraživanjima Intrum. Istraživanje otkriva da 34% ispitanih Grka preferira da deli svoje finansijsko stanje sa AI botom umesto sa čovekom, dok 38% njih smatra da bi se manje osećali osuđivano prilikom razgovora o zaostalim dugovima sa AI. Ovaj podatak predstavlja porast od 10 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu.
Rastuće poverenje u AI alate može se povezati sa poboljšanjem u pravovremenoj otplati dugova. U 2023. godini, samo 45% Grka je redovno otplaćivalo svoje dugove, dok je taj procenat porastao na 67% do 2025. godine. Ova promena može biti posledica sve veće upotrebe AI alata koji pomažu potrošačima da bolje razumeju svoje finansije i donesu informisanije odluke.
Jedan od troje Grka takođe koristi alate poput ChatGPT-a da bi bolje razumeo finansijske pojmove, što je stopa koja se približava evropskom proseku. Ovaj trend pokazuje da Grci aktivno koriste tehnologiju kako bi unapredili svoje finansijsko znanje i sposobnosti.
Kao rezultat ovog sve većeg poverenja u AI, brige oko bezbednosti podataka su se smanjile. Istraživanje pokazuje da 23% ispitanih smatra da uticaj AI na zaštitu ličnih podataka nije zabrinjavajući. Ova promena u percepciji može biti važan faktor koji će dodatno podstaći usvajanje AI tehnologija u različitim aspektima života, uključujući i finansije.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da tehnologija veštačke inteligencije igra sve značajniju ulogu u svakodnevnom životu Grka, posebno u oblasti finansija. Ova promjena može doneti i pozitivne i negativne aspekte. S jedne strane, upotreba AI može omogućiti potrošačima da bolje upravljaju svojim finansijama, dok s druge strane, može postaviti pitanja o privatnosti i sigurnosti podataka.
Važno je napomenuti da je ova promjena u ponašanju potrošača u Grčkoj samo deo šireg trenda u Evropi, gde se AI sve više koristi u različitim industrijama. Kako se tehnologija razvija, tako će se i očekivanja potrošača menjati. U budućnosti, možemo očekivati da će AI postati još prisutniji u finansijskom sektoru, pomažući ljudima da bolje razumeju svoje finansijske obaveze i donose informisane odluke.
Pored toga, važno je da kompanije koje se bave razvojem i implementacijom AI alata budu transparentne u vezi sa načinima na koje prikupljaju i koriste podatke korisnika. Održavanje povjerenja je ključno za dugoročni uspeh ovih tehnologija. Razvoj etičkih smernica i pravila o zaštiti podataka može pomoći u smanjenju briga među potrošačima i podstaknuti ih na veću upotrebu AI alata.
U zaključku, sve veće poverenje Grka u veštačku inteligenciju za upravljanje finansijama ukazuje na značajne promene u načinu na koji ljudi razmišljaju o svojim finansijama i tehnologijama koje koriste. Dok tehnologija napreduje, važno je pratiti kako se ovi trendovi razvijaju i kako utiču na potrošačko ponašanje, ali i na širi kontekst ekonomije. Upotreba AI može doneti mnoge prednosti, ali je takođe neophodno postaviti jasne smernice kako bi se zaštitili interesi potrošača i obezbedila sigurnost njihovih podataka.
