RAT na Bliskom istoku uzdrmao je energetska tržišta, što je dovelo do naglog rasta cena nafte, gasa i električne energije. U svetlu ovih događaja, Hrvati se sve više okreću investicijama u zlato kao način zaštite svog novca. O ovoj situaciji na tržištima razgovarali su za HRT energetski stručnjak Ivica Jakić i Vladimir Potočki iz Aurodomusa.
Jakić je istakao da su cene energenata u poređenju sa prošlom godinom porasle više od 50 odsto. „Nafta je u ovo vreme prošle godine bila 65 dolara, dok je sada 111 dolara. Cena gasa je porasla sa 35 na 50 evra, dok se cena električne energije kretala od 90 evra do između 120 i 130 evra po megavat-satu“, naveo je Jakić. Prema njegovim rečima, tržište se sada nalazi u fazi smirivanja, ali i neizvesnosti zbog daljeg razvoja sukoba na Bliskom istoku.
Osim toga, Jakić je upozorio na stanje skladišta gasa Okoli, koje je trenutno popunjeno svega 23 odsto. „Gas je u proleće obično najjeftiniji jer se završava sezona grejanja i tada se pune podzemna skladišta. Međutim, sada je cena relativno visoka, pa se očigledno čeka šta će se dešavati narednih mesec dana pre početka većeg punjenja skladišta“, rekao je.
U međuvremenu, interesovanje za zlato je značajno poraslo. Vladimir Potočki, direktor sektora investicionog zlata Aurodomusa, istakao je da je cena zlata tokom protekle godine porasla za 65 odsto. „Razlozi su brojni – ratovi, finansijska nesigurnost i velike kupovine zlata od strane centralnih banaka. Apelujem na HNB da poveća zlatne rezerve“, naglasio je Potočki. On tvrdi da građani sve više traže sigurnost van bankarskog sistema. „Zlato je najbolja monetarna likvidnost van finansijskog sistema banaka“, rekao je.
Prema Potočkom, promet investicionim zlatom u Hrvatskoj snažno raste još od 2022. godine. „Na nivou 2022, 2023. i 2024. godine promet je bio oko 350 miliona evra godišnje. Prošle godine smo premašili 800 miliona evra, a ove godine očekujemo više od milijardu evra“, dodao je. Potočki je istakao da građani najviše ulažu u fizičko zlato poput poluga, zlatnika i kovanica, kako bi zaštitili vrednost svoje imovine i diverzifikovali svoja ulaganja.
Ova ekonomska situacija je dodatno naglašena ratom na Bliskom istoku, koji je izazvao nesigurnost na tržištima, a mnogi investitori se okreću zlatu kao tradicionalnoj sigurnoj luci. Rastuća cena zlata ukazuje na to da se mnogi ljudi plaše inflacije i gubitka kupovne moći, a zlato se ponovo smatra sigurnim utočištem u vremenima krize.
Društvena i ekonomska klima u Hrvatskoj takođe se menja, s obzirom na to da građani sve više shvataju važnost diversifikacije svojih finansijskih portfolija. U svetlu trenutnih globalnih dešavanja, investiranje u zlato se sve više vidi kao racionalan potez, posebno za one koji žele da zaštite svoje bogatstvo od potencijalnih ekonomskih potresa.
Za kraj, stručnjaci predviđaju da će potražnja za zlatom i dalje rasti, a sve to u kontekstu globalne ekonomske nesigurnosti. Građani Hrvatske, kao i investitori širom sveta, postavljaju pitanja o budućnosti energenata i ekonomskoj stabilnosti, a zlato se ponovo nameće kao ključna komponenta u strategijama zaštite imovine. U vremenu kada su tržišta uzburkana, zlato ostaje simbol sigurnosti i stabilnosti, što ga čini još privlačnijim za investitore.
