Advokat Goran Petronijević izjavio je da tim odbrane Radovana Karadžića planira da podnese zahtev haškom Mehanizmu kako bi prvi predsednik Republike Srpske bio prebačen iz britanskog zatvora na ostrvu Vajt u haški zatvor. Petronijević je naglasio da niko nije video Karadžića već pet godina, te da su njegovo zdravstveno stanje i uslovi u zatvoru veoma loši.
Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje Karadžića se povremeno poboljšava, ali to ne predstavlja dugoročno rešenje, već samo privremeno smanjenje pogoršanja. Petronijević je istakao da Karadžić, koji je hronični bolesnik, nema adekvatnu medicinsku negu u britanskom zatvoru i da su uslovi života veoma teški. „Mi se borimo koliko možemo. Ako se reši pitanje generala Ratka Mladića, voleli bismo da Karadžića vrate u Hag“, kazao je Petronijević.
On je napomenuo da su uslovi u haškom pritvoru bolji nego u britanskim zatvorima. Takođe, Petronijević je istakao da je nadležan Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je pravni naslednik Haškog tribunala, i da će se tim obratiti. U ovom kontekstu, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je skrenuo pažnju na problem da članovi Karadžićeve porodice ne mogu da ga posete jer ne mogu da dobiju vizu za Britaniju.
„Pet godina ga niko nije video. To je strašno! On nije odveden na izdržavanje kazne, već u zarobljeništvo. Osim toga, uskraćuju mu zdravstvenu negu“, naglasio je Petronijević. Prema njegovim rečima, da je Karadžić u Hagu, porodica bi mogla da ga poseti. On je ukazao na ozbiljno kršenje ljudskih prava i prava zatvorenika, ističući da čak i lica lišena slobode imaju svoja prava.
Petronijević je dodao da su Karadžiću priređene razne neprijatnosti, uključujući uskraćivanje osnovnih stvari kao što su jastuk ili stolicu, kao i otežano komuniciranje sa porodicom. „To su stvari koje su neprimerene za 21. vek“, rekao je advokat.
Radovan Karadžić, koji je osuđen 2019. godine na doživotni zatvor zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, izdržava kaznu u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt od maja 2021. godine. Ovaj zatvor je poznat po lošim uslovima i ne ispunjava standarde koji važe u većini evropskih zemalja.
Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ukazao je na sednici Saveta bezbednosti o Bosni i Hercegovini da su britanske vlasti, u saradnji sa Mehanizmom, stvorile nehumane uslove za Karadžića. Takođe, Karadžićeva kćerka, Sonja Karadžić Јovičević, više puta je isticala teške uslove u kojima njen otac boravi, kao i njegovo zdravstveno stanje koje se pogoršava zbog nedostatka medicinske nege.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako se međunarodni standardi ljudskih prava primenjuju u slučajevima kao što je ovaj. Javnost i organizacije za ljudska prava prate situaciju i traže odgovornost od nadležnih institucija. Petronijević i njegov tim nastavljaju da se bore za prava svog klijenta, ističući da je neophodno da se osigura adekvatna zdravstvena zaštita i ljudska prava, kako bi se izbeglo dalje pogoršanje njegovog stanja.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da situacija oko Radovana Karadžića nije samo pravno pitanje, već i pitanje ljudskih prava i etičkih normi koje bi trebalo da budu poštovane, bez obzira na političke ili društvene okolnosti. Ovaj slučaj može poslužiti kao indikator širih problema unutar sistema pravde i zatvorskih uslova, koji zahtevaju hitnu pažnju i reformu.
