Stručnjaci upozoravaju da kombinacija sukoba na Bliskom istoku, novih carinskih tarifa, hroničnog manjka radne snage i porasta troškova transporta preti da uvoznu robu u Srbiji poskupi i do 70 odsto ukoliko trenutni trendovi potraju. Dekan Saobraćajnog fakulteta, Milorad Kilibarda, ističe da su ključni problemi u međunarodnom pomorskom transportu.
Prema njegovim rečima, zbog ratnih rizika, osiguranje brodova je skočilo i do 1000 odsto. Mnogi brodovi sada izbegavaju Suecki kanal i odlučuju se za dužu rutu oko Afrike, što produžava vreme isporuke iz Azije za 10 do 15 dana i značajno povećava troškove. Kilibarda je za „Blic TV“ naglasio da su ovi problemi direktno povezani sa globalnom situacijom i da se odražavaju i na domaće tržište.
Na globalnom nivou, stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država upozoravaju na dodatne pritiske. Cena goriva u Americi skočila je sa 3 na 5 dolara po galonu, a najava ukidanja više od 200.000 vozačkih dozvola dodatno povećava troškove transporta. Oštre tarife prema Kini i drugim zemljama takođe dodatno utiču na krajnju cenu robe, što se direktno prenosi na srpsko tržište.
Osim globalnih problema, Srbija se suočava i sa lokalnim izazovima. Nikola Jevtić iz Nacionalne asocijacije špediterskih društava objašnjava da novi EES sistem i stroga pravila u Schengen zoni stvaraju ogromne zastoje na granicama. Kamioni često čekaju i po dva dana, što dodatno otežava situaciju. “Dostupnost transportnih vozila je kritična. Nije više pitanje samo kolika je cena, već da li uopšte ima slobodnih kamiona. Fabrike su primorane da koriste skupi avio-transport kako bi proizvodnja bila neprekinuta,” navodi Jevtić.
Posledice koje će Srbija snositi su višestruke. Prvo, očekuje se povećanje cena robe, što će direktno uticati na maloprodajne cene proizvoda, od prehrambenih artikala do industrijskih komponenti. Zastoji u isporuci komponenti mogu koštati fabrike i do 100.000 evra dnevno, posebno u auto-industriji i elektronici, zbog čega se pribegava skupljim alternativama transporta. Sve skuplja roba i energenti direktno utiču na životni standard i kupovnu moć građana.
Dugoročno, nestabilnost u lancima snabdevanja može dovesti do smanjenja pouzdanosti uvoza, što dodatno povećava rizik od nestašica i dodatnih troškova. Stručnjaci upozoravaju da se ne isključuje ni najgori scenario. Analiza u SAD razmatra mogućnost da cena nafte dostigne 200 dolara po barelu, što bi izazvalo lančanu reakciju kroz sve sektore logistike i industrije.
U svetlu ovih problema, važno je da se preduzmu hitne mere za stabilizaciju tržišta i podršku domaćim proizvođačima. U suprotnom, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim ekonomskim izazovima koji bi dugoročno mogli ugroziti njen razvoj i životni standard građana. U ovoj situaciji, saradnja između vlade, privrede i drugih relevantnih institucija je ključna za minimizaciju negativnih efekata i očuvanje stabilnosti tržišta.
S obzirom na sve navedeno, Srbija se nalazi na prekretnici. Dok stručnjaci upozoravaju na potencijalne krize, važno je da svi akteri u lancu snabdevanja budu svesni situacije i da se adekvatno pripreme za izazove koji dolaze. U suprotnom, posledice bi mogle biti dalekosežne i dugotrajne, uticati na životni standard građana i ekonomsku stabilnost zemlje.
