Ministarstvo za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država (SAD) donelo je odluku koja će značajno uticati na Univerzitet Harvard. Naime, ovaj prestižni univerzitet bi mogao da izgubi pravo na upis stranih studenata ako ne ispuni određene zahteve koje je postavila administracija predsednika Donalda Trampa. Ova odluka je izazvala brojne reakcije i postavila pitanja o budućnosti međunarodnog obrazovanja u SAD.
Sekretarka za unutrašnju bezbednost, Kristi Noem, obavestila je javnost o ovoj situaciji i naglasila da će Harvard takođe izgubiti dve federalne donacije koje zajedno iznose više od 2,7 miliona dolara. Ove donacije su bile namenjene različitim programima i projektima na univerzitetu, a njihov gubitak može imati značajan uticaj na finansijsku stabilnost i razvoj institucije.
U pismu koje je Noem uputila rukovodstvu Harvarda, ona je zatražila dokumentaciju o, kako je navela, „ilegalnim i nasilnim aktivnostima“ stranih studenata na univerzitetu. Ovaj zahtev je postavljen sa rokom do 30. aprila, što ukazuje na hitnost situacije i potrebu za odgovorima od strane univerzitetske administracije. Ovaj potez je deo šireg trenda u kojem se administracija Trampa fokusira na smanjenje broja stranih studenata i pojačavanje bezbednosnih mera na američkim univerzitetima.
Odluka Ministarstva za unutrašnju bezbednost dolazi u trenutku kada je međunarodna zajednica sve više zabrinuta zbog američke imigracione politike. Strani studenti čine značajan deo akademske zajednice u SAD, a njihovo prisustvo doprinosi raznovrsnosti i inovacijama u obrazovanju. Mnogi kritičari smatraju da bi ovakva politika mogla da dovede do smanjenja broja talentovanih studenata iz inostranstva, što bi, dugoročno gledano, moglo negativno uticati na američko visoko obrazovanje i istraživanje.
Harvard, kao jedan od najprestižnijih univerziteta na svetu, ima dugu tradiciju privlačenja stranih studenata, koji dolaze iz različitih delova sveta kako bi stekli obrazovanje na ovom renomiranom mestu. Mnogi od njih kasnije postaju lideri u svojim oblastima, vraćajući se u svoje zemlje sa znanjem i iskustvom stečenim u Americi. U tom smislu, politika koja bi mogla ograničiti njihovu sposobnost da studiraju u SAD predstavlja značajan rizik za budućnost globalne saradnje i razumevanja.
Pored toga, Harvard se suočava s izazovima i kritikama zbog svoje politike upisa stranih studenata. Tokom godina, univerzitet je bio predmet različitih rasprava o tome kako obezbediti ravnotežu između domaćih i stranih studenata, kao i o tome kako pružiti jednake mogućnosti svim studentima, bez obzira na njihovo poreklo.
U međuvremenu, reakcije na ovu vest su stizale sa svih strana. Mnogi akademici, studenti i organizacije za ljudska prava upozorili su na moguće posledice ovakvih odluka. U vreme kada se svet suočava s brojnim izazovima, uključujući pandemiju COVID-19 i globalne ekonomske probleme, važno je da se zemlje otvoreno suočavaju s pitanjima obrazovanja i saradnje.
U zaključku, situacija oko Harvarda i njegovih stranih studenata ukazuje na šire trendove u američkoj politici prema međunarodnom obrazovanju. Kako se svet menja, tako i pristupi obrazovanju i imigraciji moraju da evoluiraju kako bi se osiguralo da buduće generacije imaju pristup kvalitetnom obrazovanju bez obzira na njihovo poreklo. Ova situacija je samo jedan od mnogih primera kako politika može uticati na akademsku zajednicu, a njene posledice će se osećati još dugo.
