Kako bi doprinele uspostavljanju mira na Bliskom istoku, Ujedinjene nacije su dale američkom predsedniku Donaldu Trampu mandat da vodi Odbor za mir. Iako je Odbor osnovan uz odobrenje UN-a, postoje sumnje da bi Trampov Odbor mogao zameniti ovu međunarodnu organizaciju. Tramp je u septembru prošle godine predložio osnivanje „Odbora za mir“ kao deo plana za prekid sukoba u Gazi, a Savet bezbednosti UN je dao mandat ovom telu, ograničenog na to područje.
Prema izvorima, ambicije Odbora prevazilaze granice Gaze, jer povelja ne pominje to područje. Cilj Odbora za mir, prema dokumentima koje je objavio “The Times of Israel”, je da promoviše stabilnost, obnovi pouzdano upravljanje i obezbedi trajni mir u oblastima pogođenim sukobima širom sveta.
Ovaj Odbor se sastoji od članica koje ga čine, kao i izvršnog odbora koji uključuje pojedince. Povelja imenuje Donalda Trampa za inauguralnog predsedavajućeg, koji ima ovlašćenje da odredi svog naslednika. Mandat se može prekinuti samo dobrovoljnom ostavkom ili odlukom izvršnog odbora.
Tramp je nedavno izjavio da bi ovaj „neverovatan“ Odbor mogao da zameniti Ujedinjene nacije, koje je kritikovao zbog nedovoljne efikasnosti u rešavanju ratova. On je naglasio da UN nisu ispunile svoj potencijal, dodajući da nikada nije tražio pomoć od njih u rešavanju sukoba. „Voleo bih da Ujedinjene nacije mogu da urade više. Voleo bih da nam nije potreban Odbor za mir“, rekao je Tramp.
Prema izvorima “Bloomberg”, oko 60 zemalja, među kojima su i Nemačka, Italija i Velika Britanija, pozvano je da se pridruže Odboru. Tramp planira da konačna povelja bude potpisana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Članstvo u Odboru traje tri godine, ali se može produžiti odlukom američkog predsednika. Zanimljivo je da države koje u prvoj godini uplate više od milijardu dolara dobijaju trajno članstvo.
U izvršnom odboru Odbora za mir nalaze se američki državni sekretar Marko Rubio, Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, njegov zet Džared Kušner, kao i bivši britanski premijer Toni Bler. Takođe, tu su i milijarder Mark Rouan, predsednik Svetske banke Ajaj Banga, kao i Robert Gabrijel, savetnik za nacionalnu bezbednost.
Tramp se nada da će ceremonija potpisivanja Povelje Odbora za mir biti održana 23. januara, na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Ovaj potez izaziva različite reakcije, a neki analitičari se pitaju da li bi Trampov Odbor mogao postati alternativna snaga u rešavanju globalnih sukoba, dok drugi upozoravaju na potencijalne probleme i nesuglasice.
U svetlu ove situacije, važno je razmotriti kako će Odbor za mir funkcionisati u praksi i da li će njegov rad doprineti stabilnosti u regionima pogođenim sukobima. Takođe, pitanje odnosa između ovog Odbora i UN ostaje otvoreno, s obzirom na to da mnogi smatraju da bi njegovo postojanje moglo umanjiti značaj i uticaj međunarodne zajednice koju predstavljaju Ujedinjene nacije.
Trampov pristup i njegov način vođenja spoljne politike izazivaju zabrinutost kod nekih analitičara i diplomata, koji se pitaju kakve će posledice ovakva strategija imati na globalnu ravnotežu moći i na buduće sukobe. U tom smislu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će konkretne akcije biti preduzete u okviru Odbora za mir.
U svakom slučaju, Odbor za mir je novi pokušaj da se unapredi međunarodno upravljanje krizama i konflikte, iako će vreme pokazati da li će on uspeti u toj nameri ili će ostati samo još jedno telo bez pravog uticaja.
