Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu koja sprečava savezne države da donose sopstvene propise o veštačkoj inteligenciji (VI). Ova odluka ima za cilj da uspostavi jedinstveni federalni okvir za regulisanje tehnologije veštačke inteligencije, a Tramp je izjavio da se želi imati jedan centralni izvor odobrenja za sve propise vezane za VI. Ovaj potez je viđen kao pobeda za tehnološke gigante koji traže jedinstven zakon na nacionalnom nivou, smatrajući da bi različiti propisi na nivou saveznih država mogli usporiti inovacije i ometati američke kompanije u konkurenciji sa Kinezima.
Savetnik Bele kuće za veštačku inteligenciju, Dejvid Saks, istakao je da vlada neće imati ništa protiv propisa koji se odnose na bezbednost dece, naglašavajući da bi bezbednosni aspekti morali biti prioritet. Međutim, mnogi su izrazili zabrinutost da bi ovakva centralizacija mogla potkopati lokalne inicijative koje se bave specifičnim pitanjima i izazovima vezanim za VI.
U Kaliforniji, koja je dom velikom broju tehnoloških kompanija, već postoje lokalni propisi koji se bave ovom problematikom. Guverner Kalifornije, Gavin Njusom, oštro je kritikovao Trampovu izvršnu naredbu, optužujući ga za korupciju i pokušaj da obezbedi privilegije za svoje saradnike na račun zaštite građana. Njusom je naveo da Trampov potez predstavlja nastavak njegovih prevara u Beloj kući, naglašavajući potrebu za državnim zakonima koji štite Amerikance od nekontrolisane upotrebe veštačke inteligencije.
Ranije ove godine, Njusom je potpisao zakon koji od velikih kompanija u oblasti VI zahteva da predstave planove za minimizaciju rizika koji proizilaze iz njihovih tehnologija. Ostale države, uključujući Kolorado i Njujork, takođe su usvojile različite zakone koji se bave regulacijom veštačke inteligencije, što dodatno komplicira situaciju.
Iako je Trampova odluka naišla na kritike, neki stručnjaci smatraju da bi centralizovana regulativa mogla biti korisna. Majkl Gudir, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Njujorku, ističe da je postojanje različitih državnih zakona stvorilo „mozaik pravila“ koji može biti štetan za industriju VI. On smatra da bi jedan federalni zakon bio bolji od mnoštva suprotstavljenih državnih regulativa, pod uslovom da je taj zakon kvalitetan i adekvatan.
Ova situacija oslikava širu debatu o tome kako regulisati nove tehnologije, posebno u oblasti veštačke inteligencije koja se brzo razvija. Na jednoj strani su zagovornici inovacija koji smatraju da previše regulative može usporiti napredak i učiniti američke kompanije manje konkurentnim na globalnom tržištu. S druge strane, postoje strahovi od potencijalnih zloupotreba i opasnosti koje mogu nastati usled nekontrolisane upotrebe VI, posebno kada je reč o privatnosti, bezbednosti i etičkim pitanjima.
U ovom kompleksnom kontekstu, važno je da se pronađe ravnoteža između podsticanja inovacija i zaštite građana. Regulišući veštačku inteligenciju na pravi način, moguće je osigurati da tehnologija koristi društvu, a ne da postane izvor novih problema. Pravi pristup bi zahtevao saradnju između vlade, tehnoloških kompanija i stručnjaka iz različitih oblasti kako bi se stvorio pravni okvir koji je fleksibilan, ali i dovoljno robustan da se nosi s izazovima budućnosti.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati situacija oko regulacije veštačke inteligencije u SAD. Da li će Trampova izvršna naredba imati željeni uticaj na industriju, ili će izazvati još veće tenzije između saveznih i državnih vlasti, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ova tema će verovatno ostati u centru pažnje, jer se svet suočava s brzim razvojem tehnologija koje će oblikovati budućnost.
