Sjedinjene Države su nedavno pojačale pritisak na Iran, postavljajući rok od mesec dana za postizanje dogovora, uz najavu slanja drugog nosača aviona u Persijski zaliv. Ova odluka dolazi nakon što su se Iranci suočili s teškom ekonomskom krizom koja je dovela do masovnih protesta širom zemlje. Ovi protesti su, međutim, brzo prerasli u pobunu protiv klerikalnog režima i rezultirali su krvavim gušenjem demonstracija, pri čemu je ubijeno hiljade ljudi, a desetine hiljada uhapšene.
Pregovori između Irana i SAD-a održani su u Omanu, a sledeći krug razgovora zakazan je za sledeću nedelju u Ženevi, uz posredovanje Omana. Predsednik Donald Tramp izrazio je nadu da će pregovori biti okončani u roku od mesec dana, ali je upozorio na „vrlo traumatične“ posledice ukoliko dogovor ne bude postignut. Tramp je istakao da će razgovarati s Iranom koliko god bude potrebno, ali je naglasio da će preći na „drugu fazu“ ukoliko ne bude postignut dogovor, što bi moglo biti izuzetno teško za iranski narod.
Tramp je takođe podsetio na američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja tokom dvanaestodnevnog rata koji je Izrael započeo u junu prošle godine. On je izrazio podršku potencijalnoj promeni režima u Iranu, smatrajući da bi to moglo biti najbolje rešenje za situaciju. U petak je najavio slanje nosača aviona USS Gerald R. Ford, zajedno s pratećim brodovima, na Bliski istok, gde će se pridružiti nosaču aviona USS Abraham Lincoln i drugim američkim ratnim brodovima.
Američka vojska se priprema za mogućnost dugotrajnog delovanja protiv Irana, ukoliko Bela kuća donese odluku o napadu. Dva američka zvaničnika su izjavila da Pentagon razmatra planiranje složenijih operacija u poređenju s prošlogodišnjim napadom nazvanim „Ponoćni čekić“, kada su „nevidljivi“ bombarderi iz SAD-a izveli napad na iranska nuklearna postrojenja. Iran je na taj napad odgovorio ograničenim napadom na američku bazu u Kataru.
U slučaju buduće operacije, američka vojska bi mogla ciljati ne samo iransku nuklearnu infrastrukturu, već i državne i bezbednosne objekte. Očekuje se da bi Iran uzvratio na napad, a zvaničnici su upozorili da bi operacija mogla trajati duže nego što je to bilo planirano ranije. U ovom kontekstu, Trampova administracija se suočava s izazovima u oblikovanju strategije koja bi mogla doneti stabilnost u regionu, ali i zadovoljiti američke nacionalne interese.
S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi analitičari smatraju da bi dalji pritisak na Iran mogao dovesti do eskalacije sukoba u regionu, što bi imalo dalekosežne posledice ne samo za Iran, već i za susedne države i međunarodnu zajednicu. Američka administracija se suočava s teškim odlukama, a ishod pregovora i potencijalnih vojnih akcija ostaje neizvestan.
Kao odgovor na američke akcije, Iran je takođe nastavio s razvojem svojih vojnih kapaciteta i podrškom lokalnim militantnim grupama u regionu, što dodatno komplikuje situaciju. Ova napetost između SAD i Irana je dugogodišnja, a trenutni događaji mogu imati značajan uticaj na buduće odnose između ove dve zemlje.
Dok se svet suočava s neizvesnošću, ključni faktori kao što su regionalna stabilnost, ekonomski interesi i međunarodni odnosi ostaju u fokusu globalne politike. Svi ovi elementi čine trenutnu situaciju izuzetno složenom i zahtevaju pažljivo promišljanje i delovanje od strane svih uključenih strana.
