Američki predsednik Donald Tramp je, prema izveštajima, naredio svojim vojnim komandantima da razviju plan za invaziju na Grenland, što je izazvalo otpor među visokim vojnim zvaničnicima. Izvori bliski ovoj situaciji navode da su „jastrebovi“ u Trampovom okruženju, predvođeni političkim savetnikom Stivenom Milerom, inspirisani nedavnim uspehom operacije hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njihov cilj je da brzo preuzmu kontrolu nad Grenlandom pre nego što to učine Rusija ili Kina.
Tramp je tražio od Zajedničke komande za specijalne operacije (JSOC) da pripremi plan, no vojni lideri su izrazili zabrinutost, ističući da bi takav potez bio nezakonit i da ne bi dobio podršku Kongresa. Vojni zvaničnici su naglasili da bi invazija na Grenland mogla izazvati ozbiljne posledice i dovesti do međunarodnih tenzija.
Britanske diplomate veruju da Trampov potez može biti i pokušaj da odvrati pažnju američkih građana od trenutnih ekonomskih problema, s obzirom na predstojeće izbore na sredini mandata. Postoji sumnja da bi Tramp mogao izgubiti kontrolu nad Kongresom u korist demokrata, te da pokušava da izbegne političke pritiske.
U međuvremenu, Tramp je takođe upozorio kubanske vlasti da se suočavaju s ekonomskim problemima, jer više ne mogu očekivati isporuke nafte iz Venecuele. On je pozvao Kubu da sklopi dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama pre nego što bude prekasno. Tramp je istakao da je Kuba zavisila od venecuelanske nafte i novca, ali da se situacija promenila nakon hapšenja Madura.
Prema Trampovim rečima, većina kubanskih agenata koji su radili za Madura je poginula u američkom napadu, što je dodatno pogoršalo situaciju na Kubi. On je naglasio da Venecuela sada ima najmoćniju vojsku na svetu, koja će ih štititi, te da više neće biti resursa za Kubu.
Predsednik Tramp je takođe izrazio zahvalnost Venecueli zbog pokretanja procesa oslobađanja političkih zatvorenika, rekavši da su ti zatvorenici imali sreće što su Sjedinjene Američke Države intervenisale. On je naglasio da Venecuela treba da se seti te pomoći i da će, ukoliko zaborave, posledice biti ozbiljne.
U ovom kontekstu, Tramp je izdao novu izvršnu naredbu koja štiti prihode od venecuelanske nafte od sudskih postupaka, što ukazuje na nameru da se dodatno pojača pritisak na Madurov režim.
Ove akcije i izjave Trampa ukazuju na njegovu strategiju usmerenu ka jačanju američkog uticaja u Latinskoj Americi, dok istovremeno pokušava da skrene pažnju sa unutrašnjih problema u Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz vojnu strategiju prema Grenlandu i ekonomski pritisak na Kubu, Tramp pokušava da učvrsti svoju poziciju u regionu, dok se suočava sa potencijalnim gubicima u domaćoj politici.
Sve ovo ukazuje na složenu situaciju u kojoj se Tramp nalazi, gde se njegove unutrašnje političke borbe prepliću s međunarodnim odnosima i strategijama koje bi mogle oblikovati budućnost SAD-a u svetu. U svetlu ovih događaja, pažnja javnosti će se verovatno usmeriti na način na koji će Tramp pokušati da balansira između vojnih ambicija i političkih realnosti.
