Neće se igrati produžeci – poruka je koju je poslao američki predsednik Donald Tramp, upitan da li će da produži rok za pregovore, budući da 90-dnevna pauza ističe 9. jula. Njegova administracija će obavestiti zemlje da će trgovinske kazne stupiti na snagu, osim ako ne sklope sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama. Šta više, pismo sa takvim obaveštenjem počeće da šalju i pre isteka roka.
Tramp je gostujući na kanalu Foks njuz naglasio da će se u tim pismima ocenjivati ponašanje zemalja prema SAD-u. „Pogledaćemo kako se koja zemlja ponaša prema nama, da li su korektni ili nisu, a nekima, iskreno, nije ni važno, njima ćemo samo odrediti visoku stopu“, rekao je Tramp. Ta pisma će sadržati poruku: „Čestitamo, dozvoljavamo vam da kupujete u Sjedinjenim Američkim Državama i platićete carinu od 25, 35, 50 ili 10 odsto.“
Iako je na konferenciji za štampu u petak pokušao da umanji značaj roka, navodeći koliko je teško sklopiti pojedinačne sporazume sa svakom državom, administracija je sebi zacrtala cilj da postigne 90 trgovinskih sporazuma za 90 dana. „Ima 200 zemalja, ne možete sa svima da razgovarate“, naveo je on.
Govoreći o trgovinskim odnosima sa Kinom, Tramp je pohvalio nedavni trgovinski dogovor koji se odnosi na izvoz retkih metala iz Kine, ali je naglasio da će za pravičniji odnos biti potrebne ozbiljne carine. „Mislim da je dobro ako se dobro slažemo sa Kinom. Kina će plaćati mnogo carina, ali imamo ogroman trgovinski deficit i oni to razumeju“, rekao je Tramp.
On je dodao da bi bio spreman da ukine sankcije na iranski izvoz nafte u Kinu ako Iran dokaže da želi mir i da više neće predstavljati pretnju. Međutim, Tramp je takođe pokazao da Amerika nije nespremna za odgovor na eventualne provokacije.
Ovaj pristup Trampove administracije prema trgovinskim pregovorima i carinama izaziva reakcije i analize među ekonomskim stručnjacima i političarima širom sveta. Mnogi se pitaju kako će ove odluke uticati na globalnu ekonomiju i odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih trgovinskih partnera.
Pored Kine, Trampova administracija takođe razmatra odnose sa drugim zemljama, uključujući EU i nekoliko latinoameričkih država. Njegova politika „Amerika na prvom mestu“ dovodi do preispitivanja postojećih trgovinskih sporazuma i može rezultirati novim trgovinskim napetostima.
Ekonomisti upozoravaju da bi oštro povećanje carina moglo imati negativne posledice po američke potrošače, jer bi to moglo dovesti do rasta cena uvoznih proizvoda. Takođe, postoje brige da bi trgovinski ratovi mogli rezultirati osvetničkim merama drugih zemalja, što bi dodatno otežalo situaciju.
U međuvremenu, Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog načina na koji vodi trgovinsku politiku. Kritičari smatraju da bi umesto povećanja carina trebalo raditi na jačanju dijaloga i saradnje sa trgovinskim partnerima, kako bi se postigao održiv i obostrano koristan sporazum.
Kako se približava 9. jul, mnogi analitičari prate razvoj situacije i očekuju da će Trampova administracija nastaviti sa slanjem obaveštenja o carinama, što bi moglo dodatno zakomplikovati međunarodne trgovinske odnose. Uz to, ostaje da se vidi kako će se zemlje reagovati na ovakve poteze i kakve će posledice imati po globalnu ekonomiju.
U ovom trenutku, Trampova trgovinska politika ostaje predmet rasprave i analize, a kako se situacija razvija, svet sa nestrpljenjem prati svaki korak američkog predsednika i njegove administracije.
