Američki predsednik Donald Tramp otvoren je za sklapanje trgovinskog sporazuma sa Kinom, ali je naglasio da bi Peking trebao da napravi prvi korak u tom procesu. Ovu informaciju je izjavila sekretarka za štampu Bele kuće, Kerolajn Livit, na brifingu za novinare, prenosi Rojters. Livit je istakla da je „lopta u kineskom dvorištu“, sugerišući da Kina treba da preuzme inicijativu kako bi se postigao dogovor.
„Kina treba da sklopi dogovor sa nama, jer mi ne moramo da pravimo dogovor sa njima,“ naglasila je Livit, ističući da je Tramp jasno stavio do znanja svoju spremnost za razgovor i postizanje sporazuma sa Kinom. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine na visokom nivou, posebno u domenu trgovine.
Tramp je u sredu najavio da će obustaviti uvođenje recipročnih carina svim trgovinskim partnerima, osim Kine, gde je trenutno na snazi carina od 145 procenata na uvoz iz ove zemlje. Ova odluka ukazuje na to da se Trampova administracija fokusira na rešavanje trgovinskog disbalansa sa Kinom, koji je postao ključna tačka sukoba između dve najveće svetske ekonomije.
Kao odgovor na Trampovu najavu, Kina je uvela carinu od 125 procenata na američki uvoz. Ova mera dodatno je pogoršala trgovinske tenzije između dve zemlje i stvorila osećaj nesigurnosti među trgovinskim partnerima i investitorima.
Međutim, Trampova administracija je u petak uveče objavila da će neki elektronski proizvodi biti izuzeti od recipročnih carina, uključujući i proizvode iz Kine. Ova odluka će pružiti značajno olakšanje američkim tehnološkim gigantima kao što je Apple, koji se suočavaju sa visokom carinskom stopom na svoje proizvode.
Izuzeti proizvodi uključuju pametne telefone, kompjuterske monitore i razne elektronske delove, što ukazuje na to da administracija želi da zaštiti ključne industrije i očuva konkurentnost američkih kompanija na globalnom tržištu. Ova strategija može biti deo šireg plana za smanjenje zavisnosti od kineskih dobavljača i jačanje domaće proizvodnje.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da je važno kako će se situacija dalje razvijati. Mnogi smatraju da bi postizanje trgovinskog sporazuma bilo od koristi za obe strane, ali je potrebno da se prevaziđu prepreke koje trenutno postoje. Takođe, postoji strah od mogućih negativnih posledica koje bi mogle proizaći iz daljih trgovinskih sukoba, uključujući usporavanje globalne ekonomije i smanjenje trgovinske razmene.
U međuvremenu, Trampova administracija nastavlja da se fokusira na jačanje američke ekonomije, dok se istovremeno suočava sa kritikom zbog načina na koji se nosi sa trgovinskim pitanjima. U ovom kontekstu, izjava Kerolajn Livit može se tumačiti kao način da se izvrši pritisak na Kinu da preuzme inicijativu i da se postigne sporazum koji bi mogao doneti koristi obema zemljama.
U zaključku, trenutna situacija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine u vezi sa trgovinom ostaje napeta. Dok Trampova administracija izražava otvorenost za pregovore, jasno je da će Kina morati da preuzme odgovornost za dalji napredak. U svetlu globalnih tržišnih promena i unutrašnjih pritisaka, razvoj događaja u vezi sa trgovinskim sporazumom između Sjedinjenih Američkih Država i Kine biće ključan faktor u oblikovanju budućih ekonomskih odnosa između ovih dveju zemalja.
