Pismo predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa iranskom vrhovnom lideru Aliju Hamneiju donosi rok od dva meseca za postizanje novog nuklearnog sporazuma. Ova informacija je potvrđena od strane izvora bliskih američkom novinskom portalu Akios. Nije precizirano da li rok počinje od trenutka uručenja pisma ili kada pregovori započnu, ali se naglašava da ukoliko Iran odbije da pregovara, postoji mogućnost vojnih akcija Sjedinjenih Američkih Država ili Izraela usmerenih na iranske nuklearne objekte.
Pre dve nedelje, Tramp je obelodanio da je poslao pismo iranskom lideru u kojem predlaže direktne pregovore. Ovo pismo je nedavno dostavio Trampov izaslanik Stiv Vitkof Mohamedu Bin Zajedu, predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata, tokom sastanka u Abu Dabiju. Ubrzo nakon toga, izaslanik Bin Zajeda, Anvar Gargaš, putovao je u Teheran kako bi uručio pismo iranskom ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju. U pismu, Tramp naglašava da ne želi otvorene pregovore, već postavlja vremenski okvir od dva meseca za postizanje dogovora.
Reakcija iranskog lidera Hamneija na Trampovu inicijativu bila je skeptična. Hamnei je nazvao Trampovo pismo „obmanom“ koja ima za cilj da stvori utisak da Iran odbija pregovore. Iako je izričito rekao da ne podržava pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko sati kasnije, iranska misija pri UN je objavila saopštenje koje ne isključuje mogućnost razgovora o nuklearnom programu. U saopštenju se navodi da ako je cilj pregovora rešavanje zabrinutosti oko potencijalne militarizacije iranskog nuklearnog programa, takvi razgovori mogu biti razmatrani. Međutim, jasno je istaknuto da ukoliko je svrha razgovora „razgradnja iranskog mirnog nuklearnog programa“, tada do pregovora nikada neće doći.
Iranski nuklearni program je u protekle četiri godine napredovao i sada je bliži nego ikada proizvodnji nuklearnog oružja. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, Iran posjeduje zalihe obogaćenog uranijuma od 60%, što je dovoljno za izradu šest nuklearnih bombi ukoliko se obogati do 90%. Iran je, međutim, negirao da ima nameru da stvara nuklearno oružje, insistirajući na tome da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.
S obzirom na trenutne političke tenzije, situacija oko iranskog nuklearnog programa ostaje veoma delikatna. Mnogi analitičari smatraju da bi Trampova ponuda mogla biti poslednji pokušaj da se spreči dalje eskaliranje sukoba. U isto vreme, iranski lider Hamnei je pokazao da je spreman na razgovore, ali pod strogo definisanim uslovima koji ne uključuju smanjenje postojećeg nuklearnog programa.
Ova situacija se odražava i na međunarodne odnose, posebno u regiji Bliskog Istoka. SAD i njihovi saveznici, uključujući Izrael i Saudijsku Arabiju, pažljivo prate razvoj događaja, s obzirom na to da bi eventualna vojna akcija protiv Irana mogla imati dalekosežne posledice po stabilnost čitave regije.
U svetlu svega ovoga, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Pregovori, ukoliko do njih dođe, mogli bi značajno uticati na budućnost iranskog nuklearnog programa i na odnose Irana sa ključnim svetskim silama. S obzirom na sve izazove i prepreke koje se javljaju, svako rešenje će zahtevati ozbiljne pregovore i kompromis sa obe strane.
