Hrvatska se našla među pet država Evropske unije koje su označene kao „rastavljači“ u izveštaju nevladine organizacije Liberties, koja se bavi građanskim slobodama. Ove zemlje, zajedno sa Bugarskom, Mađarskom, Italijom i Slovačkom, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u oblasti vladavine prava. Izveštaj naglašava kako vlade ovih zemalja sistematski i namerno slabe demokratske standarde, što dovodi do raširene korupcije, slabe nezavisnosti pravosuđa, netransparentnih javnih nabavki, kao i nedostatka slobode medija.
Hrvatska je posebno istaknuta zbog niza problema koji uključuju nedostatak odgovornosti u velikim aferama, marginalizaciju nezavisnih institucija, kao i porast ekstremizma i upotrebu ustaških simbola. Ovi faktori dodatno produbljuju društvene podele unutar zemlje. Izveštaj, koji ima 800 stranica, upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju i u još šest drugih zemalja, što ukazuje na široku krizu vladavine prava u regionu.
U vezi sa situacijom u Hrvatskoj, izveštaj navodi da u 2025. godini nije bilo značajnog napretka u različitim aspektima vladavine prava. Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, koalicija Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Domovinskog pokreta, krajnje desne stranke, nastavila je da drži vlast. Problemi koji su se javljali tokom prethodnih mandata vlade Andreja Plenkovića nastavljeni su, a u nekoliko oblasti došlo je do ozbiljnih nazadovanja.
Jedan od najistaknutijih problema je javna upotreba pozdrava „Za dom spremni“, koji je bio simbol ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Ovaj pozdrav je postao sve prisutniji na javnim događajima, a nedavni koncert pevača koji veliča ustaški režim izazvao je kontroverzu, posebno jer su mu prisustvovali neki ministri i poslanici. Premijer je takođe izrazio podršku ovom događaju, što dodatno komplikuje situaciju.
Izveštaj takođe ukazuje na to da su niži sudovi počeli da oslobađaju pojedince koji su skandirali ovaj pozdrav, pozivajući se na neobavezujuće političke dokumente ili nepostojeće zakonske izuzetke. Ova praksa u pravosuđu, u kombinaciji sa političkom podrškom, dovela je do umanjivanja i relativizacije ovog pozdrava u javnom diskursu. Javno poverenje u pravosuđe ostaje nisko, a ozbiljni koraci za vraćanje poverenja i rešavanje glavnih problema još uvek nisu preduzeti.
Izveštaj naglašava da Hrvatska nije postigla značajan napredak u jačanju svojih okvira za borbu protiv korupcije. Sistematske slabosti i dalje postoje u nezavisnosti pravosuđa, rukovodstvu tužilaštva i sprovođenju ključnih zakonodavnih reformi. Ove slabosti dodatno otežavaju situaciju i doprinose osjećaju nesigurnosti u društvu.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da se situacija u Hrvatskoj ne može posmatrati izolovano. Ona je deo šireg trenda u Evropi, gde se sve više zemalja suočava sa izazovima u pogledu vladavine prava i građanskih sloboda. U tom smislu, izveštaj predstavlja ozbiljno upozorenje ne samo za Hrvatsku, već i za čitavu regiju, ukazujući na potrebu za hitnim reformama i jačanjem demokratskih institucija.
Nadalje, potrebno je raditi na jačanju nezavisnosti pravosuđa i osiguravanju transparentnosti u javnim nabavkama. Sloboda medija takođe mora biti prioritet, kako bi se omogućilo da se različite glasove čuju i da se spreči širenje ekstremizma. U suprotnom, Hrvatska bi mogla nastaviti da se suočava sa ozbiljnim preprekama na putu ka jačanju demokratije i vladavine prava.
Ovaj izveštaj poziva na akciju i naglašava važnost odgovornosti vlasti prema građanima, kao i potrebu za aktivnim angažovanjem civilnog društva u zaštiti prava i sloboda. Samo kroz zajedničke napore može se postići održiv napredak i osigurati bolja budućnost za sve građane Hrvatske.
