Novo istraživanje je otkrilo zabrinjavajuće rezultate o kontaminaciji evropskih vina. Vina, omiljena širom kontinenta, mogla bi sadržati trifluorosirćetnu kiselinu (TFA), toksičnu hemikaliju koja se ne razgrađuje prirodno. Ovo je dodatno pojačalo zabrinutosti vezane za prisustvo PFAS-a, grupe industrijskih jedinjenja poznatih kao „večne hemikalije“, koje se akumuliraju u prirodi i ljudskom telu.
Prema izveštaju Mreže za akciju protiv pesticida Evrope (PAN), nijedno od testiranih vina iz deset zemalja EU nije bilo potpuno čisto. U nekim uzorcima, nivoi TFA bili su čak 100 puta viši nego u vodi za piće. Ovo otkriće ukazuje na ozbiljan problem u proizvodnji vina, koja je jedan od najvećih potrošača pesticida u evropskoj poljoprivredi. Vinogradi su posebno pogođeni, jer su često izloženi gljivičnim bolestima, što zahteva čestu upotrebu pesticida, uključujući i one koji sadrže PFAS jedinjenja.
Istraživači su otkrili da TFA nije bila prisutna u vinima pre 1988. godine, ali se njeno prisustvo povećalo tokom godina, dostigavši nivoe od 320 mikrograma po litru u vinima sa poslednjih tri berbe. Ovi nivoi su više od 3.000 puta iznad granice koju EU postavlja za pesticide u podzemnim vodama. Autori studije povezuju ovaj porast sa sve većom upotrebom PFAS pesticida i novijih fluorisanih rashladnih sredstava.
Helmut Burtšer-Šaden iz austrijske nevladine organizacije „Global 2000“, koja je predvodila istraživanje, upozorio je da je ovo ozbiljna situacija koja ne sme biti ignorisana. „Ogromno nakupljanje TFA u biljkama znači da verovatno unosimo više ovih večnih hemikalija kroz hranu nego što smo mislili“, naglasio je on. Izveštaj, nazvan „Poruka iz boce“, analizirao je 49 uzoraka vina, uključujući konvencionalna i organska. Iako su organska vina pokazala niže koncentracije TFA, nijedno nije bilo potpuno bez kontaminacije. Austrijska vina su posebno bila pogođena visokim nivoima zagađenja, ali istraživači ističu da je problem prisutan širom Evrope.
Mihael Miler, profesor farmaceutske hemije na Univerzitetu u Frajburgu, dodaje da ovo nije lokalni, već globalni problem. „Nema više nekontaminiranih vina. Čak ni organska poljoprivreda ne može u potpunosti zaštititi od ovog zagađenja jer je TFA sada svuda u okolini“, upozorava on. Ovi nalazi ukazuju na širu klasifikaciju PFAS-a, koja se koristi u raznim industrijskim procesima, od nelepljivih tiganja do pesticida.
Iako su rizici dugolančanih PFAS-a već poznati, TFA je do nedavno smatrana relativno bezopasnom. Međutim, studija iz 2021. godine, koju je finansirala EU, povezala je izloženost TFA sa ozbiljnim malformacijama kod zametaka kunića, što je dovelo do predloga da se TFA klasifikuje kao „reproduktivno toksična“. Salome Rojnel iz PAN-a naglašava da trenutna pravila EU o pesticidima ne dozvoljavaju prisustvo metabolita koji ugrožavaju reproduktivno zdravlje iznad 0,1 mikrogram po litru u podzemnim vodama, granicu koju TFA redovno premašuje.
Izveštaj je objavljen uoči glasanja članica EU o zabrani flutolanila, pesticida koji značajno emituje TFA. Aktivisti zahtijevaju širu zabranu svih PFAS pesticida, a glasanje o flutolanilu smatraju testom ozbiljnosti političara u suočavanju sa ovom pretnjom. Miler ističe da postoje alternative za ove hemikalije i da ideja da su neophodne nije tačna.
Dok EU razmatra šira ograničenja za PFAS, rezultati studije o vinu dodatno naglašavaju hitnost rešavanja problema hemijskog zagađenja i zaštite evropske hrane. Burtšer-Šaden upozorava da svaka godina neaktivnosti garantuje štetu za buduće generacije, dok zagađenje postaje sve gore. Potreba za akcijom postaje sve hitnija kako bi se zaštitila javna zdravlja i očuvala sigurnost hrane u Evropi.
