U Srbiji je jun mjesec kada se pojačava nadzor nad groznicom Zapadnog Nila, a prema informacijama iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom ovog meseca nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od ovog virusa. Ova informacija je izuzetno važna jer groznica Zapadnog Nila može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a komarci su glavni prenosioci virusa.
Sezona virusa Zapadnog Nila obično traje od juna do novembra, kada su komarci najaktivniji. Tokom ovog perioda, rizik od prenošenja virusa je znatno povećan. Upravo zbog toga, stručnjaci savetuju građane da preduzmu mere lične zaštite kako bi se smanjila mogućnost uboda komaraca. Ove mere uključuju korišćenje repelenta, nošenje dugih rukava i pantalona, kao i izbegavanje boravka na otvorenom u vreme kada su komarci najaktivniji, obično u sumraku i rano ujutro.
Prema poslednjem izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, do 18. juna ove godine nije prijavljen nijedan slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila kod ljudi u Evropi. Ova informacija je ohrabrujuća i ukazuje na to da se preventivne mere koje se sprovode u različitim zemljama, uključujući i Srbiju, čine efikasnim u smanjenju broja obolelih.
Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan u Ugandi 1937. godine, a od tada se proširio na različite delove sveta, uključujući Evropu i Ameriku. U Srbiji, virus je prvi put registrovan 2012. godine, a od tada su zabeleženi sporadični slučajevi obolevanja, uključujući teže oblike bolesti. Infekcija virusom Zapadnog Nila obično prolazi bez simptoma, ali kod nekih ljudi može izazvati ozbiljnu bolest, uključujući meningitis ili encefalitis.
Zbog potencijalno ozbiljnih posledica, važno je da se građani edukuju o simptomima groznice Zapadnog Nila. Simptomi obično uključuju groznicu, glavobolju, bolove u mišićima, osip i umor. U težim slučajevima, simptomi mogu uključivati ukočenost vrata, konfuziju, gubitak svesti i druge neurološke simptome. U slučaju pojave ovih simptoma, posebno kod osoba starijih od 50 godina ili onih sa oslabljenim imunološkim sistemom, neophodno je odmah se obratiti lekaru.
Osim ličnih mera zaštite, važno je i angažovanje lokalnih vlasti na suzbijanju populacije komaraca. To uključuje redovno uklanjanje stajaće vode, koja je idealno mesto za razmnožavanje komaraca, kao i sprovođenje tretmana insekticidima u područjima gde je zabeležena veća aktivnost ovih insekata.
U poslednje vreme, sve više se govori o klimatskim promenama i njihovom uticaju na širenje raznih bolesti, uključujući i virus Zapadnog Nila. Promene u temperaturi i padavinama mogu uticati na sezonsku aktivnost komaraca, što može dovesti do povećanja rizika od prenošenja virusa. Stručnjaci upozoravaju da je važno pratiti naučna istraživanja i prilagođavati strategije prevencije u skladu sa najnovijim saznanjima.
S obzirom na sve navedeno, očigledno je da je prevencija ključna u borbi protiv virusa Zapadnog Nila. Edukacija građana, sprovođenje mera lične zaštite i angažovanje lokalnih vlasti u suzbijanju komaraca mogu značajno smanjiti rizik od obolevanja. Važno je da svi budemo svesni opasnosti koje nosi ovaj virus i da preduzmemo odgovarajuće korake kako bismo zaštitili sebe i svoje bližnje.
