Policija u Zemunu je imala ozbiljnu intervenciju po prijavi za nasilje u porodici koja je dovela do hapšenja nekoliko osoba. Incident se odigrao kada su policajci stigli na poziv zbog nasilja i zatekli D. B. (21) kako drži nož prislonjen na vrat svoje vanbračne supruge. Ova situacija je zahtevala hitnu reakciju, a policija je odmah pokušala da mu oduzme nož. U tom trenutku, D. B. se opirao hapšenju, pružajući otpor policajcima.
Tokom intervencije, D. B. nije bio jedini koji je ometao policijske službenike. A. B. (52) i H. F. (55) su napali policajce, udarajući ih po leđima, nogama, rukama i stomaku, kao i gurajući ih. U jednom trenutku, D. B. je uspeo da se otrgne, preteći da će uzeti nož i zaklati policajce. Policijski službenik je na sreću uspeo da ga savlada fizičkom snagom, sprečivši ga da ostvari svoju pretnju. Nakon što su mu stavili lisice na ruke, D. B. je bio uhapšen.
Na saslušanju u Trećem tužilaštvu, D. B. i A. B. su se branili ćutanjem, što je često taktika koja može da se koristi u krivičnim postupcima. A. B. je negirao izvršenje krivičnih dela, što ukazuje na to da se oni ne smatraju krivim za ono što im se stavlja na teret. Ovaj slučaj pokazuje kako nasilje u porodici može prerasti u ozbiljne sukobe sa policijom, a posledice takvih događaja mogu biti teške kako za počinioce, tako i za žrtve.
Treće tužilaštvo je nakon saslušanja zatražilo da im se odredi pritvor, pozivajući se na opasnost od bekstva i mogućnost da će boravkom na slobodi uticati na oštećene. Ova odluka ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za zaštitom žrtava nasilja. U slučajevima kao što je ovaj, pravosudni sistem ima ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti za one koji su izloženi nasilju.
Incident poput ovog nije jedinstven i odražava širu sliku problema nasilja u porodici u društvu. Istraživanja pokazuju da je nasilje u porodici često povezano sa različitim socijalnim i ekonomskim faktorima, uključujući obrazovanje, pristup resursima i društvene norme. Nažalost, mnoge žrtve se osećaju zarobljeno u situacijama nasilja, često se plašeći da potraže pomoć ili prijave nasilje zbog straha od osvetničkih postupaka od strane počinioca.
Policija i pravosudni sistem rade na unapređenju svojih procedura kako bi bolje reagovali u situacijama nasilja u porodici. Edukacija i obuka policijskih službenika o tome kako da se nose sa ovakvim slučajevima su od suštinskog značaja. Takođe, važno je i da žrtve imaju pristup podršci i resursima koji im mogu pomoći da se oslobode nasilja i izgrade sigurniji život.
U ovom konkretnom slučaju, hapšenje D. B., A. B. i H. F. je važan korak u pravcu zaštite žrtava nasilja, ali je to samo deo šire borbe protiv nasilja u porodici. Potrebno je raditi na podizanju svesti o ovom problemu, kao i na obezbeđivanju adekvatnih resursa za žrtve. Takođe, društvo mora raditi na stvaranju okruženja koje ne toleriše nasilje u bilo kojem obliku.
Nasilje u porodici je ozbiljan problem koji zahteva zajedničku akciju svih članova društva. Samo kroz edukaciju, pravnu podršku i otvorenu komunikaciju možemo se nadati smanjenju nasilja u porodici i stvaranju sigurnijeg okruženja za sve.
