Rešenje za klimatsku krizu može se naći u zemljištu, koje ima sposobnost da apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida i tako štiti našu planetu. Iako je ova prirodna moć često zanemarivana, sve više naučnih istraživanja naglašava njen značaj. Dok se odvijaju pregovori na COP30, pritisak na države da pređu na obnovljive izvore energije i smanje emisije postaje sve veći. Evropska komisija potiče međunarodnu zajednicu na hrabrije akcije u smanjenju emisija i prilagođavanju klimatskim promenama.
U cilju ispunjavanja Pariskog sporazuma i sprečavanja globalnog zagrevanja iznad dva stepena Celzijusa, lideri se pozivaju da obrate pažnju na „tihu infrastrukturu“ planete – tlo. Prepoznato je da je tlo ključno za borbu protiv klimatske krize, ali je do sada bilo zanemarivano u globalnoj politici. Istraživanja pokazuju da je tlo najveći prirodni rezervoar ugljenika na svetu, čuvajući dvostruko više ugljenika nego sva vegetacija zajedno.
Inicijativa „četiri po 1.000“ predstavljena na UN klimatskom samitu 2015. godine sugeriše da bi povećanje rezervi ugljenika u globalnim poljoprivrednim tlima za samo 0,4% godišnje moglo nadoknaditi gotovo sve godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Izveštaji pokazuju da tlo može skladištiti više od 2.800 gigatona ugljenika u prvom metru tla, što je značajno više od prethodnih procena.
S obzirom na to da se 27% emisija ugljen-dioksida potrebnih za održavanje globalnog zagrevanja ispod dva stepena može skladištiti u tlu, važno je da zemlje uključuju obnovu tla u svoje klimatske planove. Nažalost, 70% zemalja još uvek ignoriše ovu mogućnost. Preporučuje se da se zemlje obavežu na povećanje ugljenika u tlu kao deo međunarodne klimatske akcije, naglašavajući da imamo „generacijsku odgovornost“ za sprečavanje degradacije tla.
Zemljište se često tretira kao prljavština, ali stručnjaci naglašavaju da je ono „živa koža planete“. Očuvanje zdravlja tla nije samo ekološka obaveza, već i ključna komponenta u borbi protiv klimatskih promena. Trenutna stopa degradacije tla ugrožava velike rezerve ugljenika, oslobađajući godišnje oko 4,81 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu. To je ekvivalent godišnjim emisijama SAD-a.
FAO predviđa da bi do 2050. godine 90% zemljišta moglo biti degradirano. Degradacija tla je često rezultat neodržive poljoprivrede, krčenja šuma i drugih ljudskih aktivnosti. Održive poljoprivredne prakse, kao što su rotacija useva i dodavanje komposta, mogu značajno pomoći u očuvanju zdravlja tla.
Međutim, bez specifičnih ciljeva za zaštitu tla, zemlje retko daju prioritet ovom pitanju u svojim klimatskim politikama. Dr. Ajrin Heuser naglašava da je neophodno promeniti pravni status tla kako bi se osigurala njegova zaštita za buduće generacije. Akcija svih aktera, uključujući kreatore politika, poljoprivrednike, kompanije i potrošače, je ključna za promociju sigurnosti tla i očuvanje njegovog zdravlja.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se prepoznaju prirodne prednosti tla i njegova uloga u borbi protiv klimatskih promena. To ne samo da može pomoći u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, već i obezbediti zdraviju i održiviju budućnost za sve nas. Očuvanje tla i njegovo obnavljanje postaje imperativ, a ne opcija, kako bismo obezbedili sigurnost naše planete i resursa na kojima zavisimo.
