U vremenu kada roditelji biraju neobična imena za svoju decu, porodica iz Gradiške na Balkanu otišla je korak dalje. Njih trojica braće Misimović nose imena Karađorđe, Tito i Draža, što izaziva različite reakcije u okruženju. Ova priča, koja deluje kao skeč, zapravo je stvarnost koja podstiče razmišljanja o identitetu, istoriji i značaju imena.
Sve je počelo u učionici, kada je učitelj postavio pitanje o vrhovnom komandantu i predsedniku bivše SFRJ. Blizanci Milica i Nikola Misimović su se odazvali, odgovarajući uglas: „Tito je naš tata!“ Učitelj je bio zatečen ovim odgovorom. Njihov otac, Vitomir, bio je povratnik iz Australije i gorljivi monarhista, ali je iz inata prema tadašnjoj vlasti svom sinu dao ime Tito. U međuvremenu, drugi sin je dobio ime Dragoljub, po Draži Mihailoviću, dok je najstariji brat nosio ime Karađorđe.
Zbog svog imena, Tito Misimović, rođen 1986. godine, često se susretao sa nerazumevanjem. Jedna od najneobičnijih situacija dogodila se kada je pokušao da krsti svoju decu. Sveštenik ga je odbio, rekavši da „Tito ne može u crkvu“. Ipak, uz pomoć kuma, upisan je kao Tomislav u crkvenim knjigama.
Tito se seća da je njegov otac često psovao Josipa Broza, ali je govorio: „Ne psujem vašeg Tita, nego svog!“ Ovo svedoči o složenim emocijama prema istorijskim ličnostima. Ipak, Tito je svestan da mu je ime donelo i prednosti. Kada je došao da upiše sina, službenica je, videvši njegovo ime, odlučila da ostane van radnog vremena, a policija ga je, prilikom zaustavljanja zbog svetala, pozdravila rečima: „Srećno, druže Tito!“
Tito danas radi kao varioc, brine o svojoj porodici i gradi kuću. Njegova supruga se zove Zora, što mnogi s osmehom komentarišu kao da se „Zora udala za Tita“. Ljudi mu često prilaze na poslu; stariji mu čestitaju, dok se mlađi čude. Iako mu je ime donelo izazove, Tito ne bi menjao svoje ime. Kako kaže, „Nisam birao ime, ali ga ne bih menjao. O Josipu Brozu mislim sve najbolje što sam pročitao.“
Tito i Draža se i dalje vole, a njihova porodica ostaje u kontaktu sa tradicijom i istorijom. Ova priča o braći Misimović podseća nas na kompleksnost identiteta i značaj imena u oblikovanju naših života. U vremenu kada se imena često biraju bez razmišljanja, ova porodica pokazuje kako jedno ime može nositi težinu istorije i lične priče. U svetu punom različitosti, svako ime nosi svoju priču, a imena braće Misimović su postala simbol jedne epohe i izazova s kojima se suočavaju.
