Tri miliona ljudi u Srbiji suočava se sa hipertenzijom, što predstavlja ozbiljan faktor rizika za oboljenja koja mogu dovesti do smrti. Ova informacija dolazi od direktora Pejsmejker centra, Gorana Milašinovića, povodom Međunarodnog dana borbe protiv hipertenzije, koji se obeležava 17. maja. Milašinović ističe da veliki broj ljudi nije svestan svog stanja, jer ne kontrolišu svoj krvni pritisak redovno.
Prema rečima Milašinovića, hipertenzija je problem koji pogađa skoro polovinu starijih od 50 godina. On naglašava da je važno pravilno merenje krvnog pritiska, ali i puls, jer povišen puls može značajno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kampanja „Merkaš li ti svoj puls“ ima za cilj da podstakne ljude da obrate pažnju na svoj puls, s obzirom na to da vrednosti preko 80 otkucaja u minuti predstavljaju dodatni rizik.
Milašinović je objasnio da se puls mora meriti kada je osoba opuštena kako bi se dobili tačni rezultati. Takođe, ističe da su beta blokatori i drugi savremeni lekovi veoma efikasni u prevenciji ozbiljnih bolesti. Hipertenzija je postala epidemija, koja se značajno pogoršala od Drugog svetskog rata zbog promena u načinu života, ishrane i stresa.
Sva istraživanja pokazuju da skoro svaki drugi čovek stariji od 50 godina ima neki oblik hipertenzije, a povišen krvni pritisak je glavni uzrok kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, uključujući srčane udare i moždane udare. Milašinović naglašava važnost prevencije i redovnih pregleda, posebno za one sa faktorima rizika.
Jedan od ključnih saveta koji je izneo je da se krvni pritisak mora meriti više puta kako bi se dobila tačna srednja vrednost. Preporučuje se tri merenja, pri čemu prva vrednost obično nije relevantna. U Srbiji su kardiovaskularne bolesti i dalje najčešći uzrok smrtnosti, dok se u zapadnom svetu sve više pažnje posvećuje drugim bolestima kao što su demencija i maligne bolesti.
Milašinović ističe da je svest o zdravlju ključna za prevenciju. Pre dvadeset godina sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da 60% ljudi ne veruje da postoji veza između pušenja, ishrane i zdravlja. Međutim, nakon četiri godine ponovljeno istraživanje pokazalo je suprotne rezultate, što ukazuje na to da informisanje javnosti može imati pozitivan efekat.
Paradoksalno, dok se životni vek povećava, ljudi sve ranije usvajaju loše navike. Mnogi pacijenti sa hipertenzijom javljaju se u veoma mladim godinama, a komplikacije se javljaju već u dvadesetim. Milašinović naglašava potrebu za zdravim načinom života i izbegavanje stresa, kao i važnost informisanja o rizicima koje hipertenzija nosi.
Prema svetskoj statistici, 25% osoba starijih od 65 godina pati od hipertenzije koja zahteva lečenje, a još 25% ima hipertenziju u graničnoj formi. Ako se ovi podaci primene na Srbiju, to ukazuje na to da tri miliona ljudi pati od hipertenzije, od kojih mnogi nisu svesni svog stanja.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, važno je da se svi građani Srbije posvete redovnom merenju krvnog pritiska i pulsa, kao i da se informišu o zdravim navikama koje mogu pomoći u prevenciji hipertenzije i drugih povezanih bolesti. Savremena medicina nudi efikasne metode lečenja, ali je prevencija i dalje ključ uspeha u borbi protiv hipertenzije.
