Tetoviranje je oblik ličnog izražavanja koji se sve više praktikuje širom sveta, ali nova međunarodna studija ukazuje na to da ono može imati značajan uticaj ne samo na kožu, već i na imuni sistem. Istraživanje, koje su sproveli naučnici iz Biološkog centra Češke akademije nauka, otkriva da pigmenti koji se koriste u tetovažama mogu izazvati upalne procese i promeniti efikasnost vakcina.
Jedna od ključnih tačaka istraživanja jeste da se čestice boje ne zadržavaju samo u koži, već se brzo šire limfnim sistemom. Tamo se talože u limfnim čvorovima, koji su ključni za funkcionisanje imunog odgovora. Ove čestice mogu ostati u telu godinama, što može imati dugoročne posledice po zdravlje.
Iako su ranije postojale sumnje u hemijsku bezbednost mastila za tetovaže, dugoročni efekti na imunitet su bili slabo istraženi. Ova studija, objavljena u američkom naučnom časopisu PNAS, nastoji da popuni tu prazninu. Istraživači su analizirali crna, crvena i zelena mastila koja su odobrena za upotrebu na evropskom tržištu.
Prema rečima naučnika Martina Paluša, pigmenti tetovaža dolaze u kontakt sa imunim ćelijama, posebno makrofagima, u limfnim čvorovima. Međutim, makrofagi ne mogu da obrade mastilo na isti način kao što to čine sa virusima ili bakterijama. Ovo može dovesti do oštećenja i odumiranja imunih ćelija, posebno u slučaju crnih i crvenih pigmenata.
Tetoviranje izaziva dvostepenu upalnu reakciju. Prva faza je akutna i traje oko dva dana, dok druga faza postaje hronična, tokom koje imune ćelije ne mogu da razgrade mastilo. Ova hronična upala može imati dugoročne posledice po odbrambeni sistem organizma. Istraživači upozoravaju da takva upala može biti povezana sa razvojem drugih zdravstvenih problema, uključujući karcinom i autoimune bolesti.
U okviru istraživanja, imune ćelije izolovane iz uzoraka ljudske krvi su izlagane pigmentima za tetovaže u laboratorijskim uslovima, a potom i vakcinama, kako bi se ispitalo da li tetovaže utiču na imuni odgovor. Pitanje se posebno postavilo tokom pandemije kovida 19, kada su istraživači ispitivali da li vakcina primenjena u tetoviranu ruku ima istu efikasnost. Rezultati su pokazali da su tetovirani miševi imali nižu proizvodnju antitela nakon vakcinacije, a slični rezultati su potvrđeni i kod ljudskih imunih ćelija koje su bile izložene pigmentima.
Autori studije naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima, ali ističu da ova studija, koja je uključila 12 međunarodnih istraživačkih timova, ukazuje na važnost detaljnijeg ispitivanja bezbednosti mastila za tetovaže i njihovih dugoročnih efekata na organizam. Trenutno su regulative za mastila za tetovaže znatno slabije u poređenju sa lekovima i drugim medicinskim proizvodima.
Ovo istraživanje otvara važna pitanja o sigurnosti tetovaža i njihovim potencijalnim efektima na zdravlje. U svetlu novih saznanja, pojedinci koji razmišljaju o tetoviranju treba da budu svesni potencijalnih rizika i da se informišu o sastavu boja koje se koriste. Razumevanje ovih efekata može pomoći u donošenju informisanih odluka o ličnom zdravlju i dobrobiti.
