U najnovijoj emisiji „Teška priča“ kolumnisti Euronews Srbija, Filip Rodić, Ivan Radovanović i Muharem Bazdulj, razgovarali su o aktuelnim političkim i društvenim dešavanjima u Srbiji. U fokusu je bila kolumna Borisa Dežulovića, u kojoj se kritikuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nazvavši ga „malim Titom“. Diskusija je obuhvatila različite aspekte Vučićeve vladavine i percepciju koju stvara u domaćoj i međunarodnoj javnosti.
Bazdulj je istakao određene netačne informacije iz Dežulovićeve kolumne, posebno se osvrnuvši na tvrdnju da je Srbija jedina evropska zemlja bez američkog ambasadora. On je, pomoću podataka sa stranice State Departmenta, pokazao da Američka administracija nema ambasadore ni u mnogim drugim evropskim zemljama, uključujući Nemačku, Mađarsku, Island, Moldaviju, Norvešku, Sloveniju i Ukrajinu. Ova analiza je otvorila pitanje o tome kako se interpretiraju međunarodne veze i koliko su one relevantne za unutrašnju političku situaciju Srbije.
Radovanović je dodao da javni intelektualci ne bi trebali da se ponašaju kao članovi ideološke komisije. On je ukazao na to da se u medijima često stvaraju narativi koji su više zasnovani na ličnim stavovima nego na objektivnim činjenicama. Prema njegovom mišljenju, kritika vlasti ne treba da se zasniva samo na emocijama, već treba da bude utemeljena u stvarnim podacima i analizi.
On je takođe naglasio opasnost od neselektivnog objavljivanja tekstova koji se ne oslanjaju na činjenice, a koji samo dodatno polarizuju javnost. Radovanović je kritikovao ideju da se svako ko pokuša da kritikuje vlast sada doživljava kao heroja, bez obzira na kvalitet njihovih argumenata. Ova situacija može dovesti do dezinformacija i pogrešnih percepcija u društvu.
Filip Rodić se nadovezao na Radovanovića, izražavajući zabrinutost zbog kvaliteta pisanja u medijima. On je istakao da se ponekad čini da autori pišu o sebi više nego o temama koje obrađuju. Rodić je spomenuo Milana Protića, ukazujući na to da se koristi termin „ignoramus“ kada se govori o Vučiću, ali da se taj termin može primeniti i na same autore koji često ne nude relevantne i duboke analize.
Sva trojica sagovornika su se složila da je potrebno podići standarde javne diskusije i da je od suštinske važnosti da se u političkom diskursu oslanjamo na činjenice, a ne na lične stavove ili ideološke predrasude. U tom smislu, istaknuli su da je kritika vlasti neophodna, ali da ona mora biti zasnovana na temeljnom razumevanju situacije i relevantnim podacima.
Diskusija je dovela do zaključka da se u Srbiji često stvara slika o političarima koja može biti iskrivljena ili preuveličana. Ova situacija može imati dugoročne posledice na percepciju građana o vlasti i njihovim institucijama, kao i na međunarodni ugled zemlje. U tom kontekstu, kolumnisti su se osvrnuli na izazove s kojima se suočava srpsko društvo, naglašavajući potrebu za otvorenom i konstruktivnom debatom o ključnim pitanjima koja utiču na život građana.
Na kraju, emisija „Teška priča“ je pružila platformu za razmenu mišljenja i ideja, naglašavajući važnost kritičkog razmišljanja i analize u savremenom društvu. U svetu gde informacije mogu biti obmanjujuće, ovo je podsticaj za sve nas da budemo pažljiviji prema onome što čitamo i slušamo, i da se trudimo da razvijamo sopstveni kritički pristup.
