Kolumnisti Euronews Srbija, Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić, u emisiji „Teška priča“ razgovarali su o fenomenu „ćaci“, terminu koji se često koristi u srpskom jeziku za označavanje određenih društvenih grupa. Tokom diskusije, oni su analizirali ko se sve može smatrati ćacima, kao i šire društvene i pravne kontekste.
Ivan Radovanović je započeo raspravu postavljajući pitanje šta je to što određene ljude izdvaja kao ćace, dok druge ne. On je primetio da se, prema njegovom mišljenju, jedina razdelnica može svesti na to da li je neko podržavalac predsednika Aleksandra Vučića ili nije. Kao primer, naveo je autoprevoznika Jaćimovića, za kojeg je rekao da je „ćaci jedan kroz jedan“. Radovanović je ukazao na to da, bez obzira na kontekst, ljudi koji se protive Vučiću bivaju etiketirani kao ne-ćaci.
Muharem Bazdulj je dodao da je nedavno naišao na publikaciju koja se bavi pojmom ćaci, ističući da su profesori sa različitih fakulteta analizirali termin iz lingvističke i filozofske perspektive. Prema njegovim rečima, ćaci su obično posmatrani kao ljudi koji nemaju prefinjenost, obrazovanje ili pismenost. Ova definicija otvara diskusiju o tome kako se obrazovanje i društveni status odražavaju na identitet pojedinca u savremenom društvu.
Radovanović je naglasio da postoji problem u razumevanju prefinjenosti u društvu. U tom kontekstu, on je naveo primer Marka Vidojkovića, čije je psovanje izazvalo različite reakcije među ljudima, ukazujući na to da se prefinjenost ne može samo oceniti kroz reči ili ponašanje, već zavisi i od društvenog konteksta. Razgovor se zatim preusmerio na to kako se elita ponaša u društvu i kako se njihovo ponašanje često smatra prefinjenim, čak i kada uključuje psovke.
Filip Rodić je dodao da možda nije neophodno biti prefinjen da bi se stekao status u društvu. On je rekao da je ponekad dovoljno imati želju za postizanjem prefinjenosti, te je uporedio to sa idejom socijalizma kao puta ka komunizmu. Rodić je istakao da se može postaviti pitanje šta zapravo znači biti „ćaci“. Ako je neko za Vučića, on se smatra ćacim, dok se, s druge strane, oni koji su protiv njega mogu smatrati „blokaderima“. Ova polarizacija u društvu može dovesti do dodatnih podele među ljudima.
Radovanović je zatim podelio zabrinutost zbog dubine problema, navodeći primer dečaka koji je bio zlostavljan od strane svojih vršnjaka koji su ga terali da viče da je ćaci. Ovaj incident ukazuje na to koliko je termin „ćaci“ postao uvredljiv i kako se koristi za stigmatizaciju pojedinaca, posebno među decom. On se nada da su ovakvi slučajevi izuzetak, ali istovremeno priznaje da su takve podele postale prisutne i među najmlađima.
U zaključku, kolumnisti su se složili da pojam ćaci nosi sa sobom kompleksne konotacije koje se tiču identiteta, društvene podeljenosti i percepcije moći. Ovaj fenomen je simptom šireg problema u društvu, gde se ljudi često etiketiraju na osnovu svojih političkih stavova ili društvenog statusa. Razgovor je otvorio vrata za dalju diskusiju o tome kako se društvena prefinjenost može razvijati i kako se može prevazići stigma koja dolazi s etiketiranjem.
