Svemirski teleskop Džejms Veb je nedavno otkrio crnu rupu koja se odlikuje neobičnim svojstvima, a ovo otkriće može značajno da utiče na naše razumevanje univerzuma. Prema izveštaju Gardijana, ova crna rupa je stara i „skoro gola“, a astronomi veruju da je možda nastala u prvim trenucima nakon Velikog praska, što je period koji se smatra ključnim za formiranje svemira.
Ovo otkriće je posebno značajno jer se, ukoliko se potvrdi da je reč o prvobitnoj crnoj rupi, može dovesti u pitanje postojeće teorije o nastanku svemira. Teorijski objekti koje je predvideo Stiven Hoking do sada nisu viđeni, pa bi njihovo otkriće moglo značajno da promeni način na koji razumemo evoluciju univerzuma. Dosadašnje uverenje je bilo da su zvezde i galaksije nastale pre crnih rupa, koje su se formirale kada su prve zvezde sagorele svoj gorivo i kolabirale.
Međutim, posmatranja teleskopa Džejms Veb pokazuju ogromnu crnu rupu sa samo oskudnim oreolom materijala iz vremena kada je svemir bio mlad. Profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta u Kembridžu i član tima, ističe da je ova crna rupa gotovo gola i da se čini da je formirana bez prethodne galaksije oko nje. Ovo predstavlja ozbiljno izazov za postojeće teorije o nastanku crnih rupa.
Najnovija posmatranja fokusiraju se na objekat poznat kao QSO1, koji datira više od 13 milijardi godina unazad, kada je univerzum bio star samo 700 miliona godina. Astronomi su zaključili da su ove tačke, koje su izuzetno svetle i kompaktne, drevne supermasivne crne rupe. Iako je QSO1 veoma udaljen, astronomi su uspeli da prate brzinu gasa i prašine u njegovom okruženju, što im je omogućilo da izmere masu centralne crne rupe.
Izmerena masa centralne crne rupe iznosi 50 miliona solarnih masa, što je u oštrom kontrastu sa onim što se posmatra u našem lokalnom univerzumu. U galaksijama poput Mlečnog puta, crne rupe su obično oko hiljadu puta manje masivne od galaksija koje ih okružuju.
Osim toga, analiza materijala oko crne rupe pokazuje da je ovaj materijal hemijski „netaknut“, što znači da se sastoji gotovo isključivo od vodonika i helijuma, elemenata koji su preostali nakon Velikog praska. Odsustvo težih elemenata, koji se obično stvaraju u zvezdama, dodatno sugeriše da nije bilo značajnog formiranja zvezda u blizini ove crne rupe.
Ova otkrića otvaraju mnoga pitanja o ranom univerzumu i izazivaju naučnike da preispitaju kako su se crne rupe formirale i razvijale tokom vremena. U svetlu ovih novih informacija, istraživači će morati da razviju nove teorije koje će objasniti kako su ovakve crne rupe mogle da nastanu bez prethodnih galaktičkih struktura.
Kao rezultat ovih otkrića, astronomi se nadaju da će moći da dobiju dublje uvide u strukturu svemira i proces formiranja galaksija. Ova istraživanja imaju potencijal da promene naše razumevanje ne samo crnih rupa, već i celokupnog kosmološkog modela.
S obzirom na to da je teleskop Džejms Veb u stanju da posmatra veoma udaljene objekte, očekuje se da će u budućnosti doneti još niz fascinantnih saznanja o svemiru. Uloga ovakvih otkrića je ključna za dalje razumevanje kako se svemir razvijao od svojih najranijih trenutaka do današnjih dana.
