Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u novim smernicama naglasila da gojaznost treba shvatiti ozbiljno kao hroničnu bolest i preporučila upotrebu lekova za mršavljenje kod odraslih. Ove smernice, koje su otvorene za javne konsultacije do 27. septembra, predstavljaju značajan korak ka razvoju globalnog standarda nege za ovu problematiku.
Ekspertski komitet SZO je zaključio da lekovi kao što su GLP-1, koje su razvile kompanije Novo Nordisk i Eli Lilly, mogu biti deo rešenja za dugoročno lečenje gojaznosti. Ovi lekovi se preporučuju pacijentima sa indeksom telesne mase (ITM) od 30 ili više, uz savete o promenama životnih navika i ponašanja. Ova preporuka je značajna jer se gojaznost često posmatra kroz zastarele stavove koji je vide kao problem načina života, dok SZO naglašava da je to zapravo „hronična, progresivna i recidivirajuća bolest“.
Prema podacima SZO, više od milijardu ljudi širom sveta pati od gojaznosti, što doprinosi milionima smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti. Ovaj problem je prisutan u zemljama sa visokim, kao i u zemljama sa niskim prihodima, što dodatno naglašava njegovu ozbiljnost. SZO preporučuje lekove za lečenje gojaznosti prvi put, a posebne smernice su takođe razvijene za lečenje dece i adolescenata, što je dodatno važno za buduće generacije.
Iako se nacrt smernica fokusira na osobe sa BMI iznad 30, u nekim zemljama sa visokim prihodima, poput Sjedinjenih Američkih Država, lekovi se preporučuju i osobama sa BMI od 27 do 30, pod uslovom da imaju najmanje jedno medicinsko stanje povezano sa težinom. Ova šira primena lekova može pomoći većem broju ljudi da se suoče sa problemima gojaznosti.
Međutim, važno je napomenuti da SZO ranije nije uključila lekove za gojaznost na svoju listu osnovnih lekova, koja se sastoji od onih koje bi trebalo da budu dostupne u svim funkcionalnim zdravstvenim sistemima. Umesto toga, lekovi su dodati za pacijente sa dijabetesom tipa 2, za koje su prvobitno razvijeni. Ovo ukazuje na to koji pacijenti bi mogli imati najviše koristi od ovih skupih terapija. Visoke cene lekova predstavljaju značajnu prepreku pristupu u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što dodatno otežava borbu protiv gojaznosti na globalnom nivou.
SZO naglašava potrebu za promjenom percepcije gojaznosti, jer mnogi još uvek veruju da je to isključivo pitanje lične odgovornosti i izbora. Umesto toga, potrebno je razumeti da gojaznost može biti rezultat složenih interakcija između genetike, okoline i društvenih faktora. Ova nova perspektiva može pomoći u smanjenju stigmatizacije osoba koje pate od gojaznosti i omogućiti im pristup adekvatnoj zdravstvenoj nezi i tretmanu.
U svetlu ovih informacija, važno je podići svest o ozbiljnosti gojaznosti kao hronične bolesti i potrebi za sveobuhvatnim pristupom lečenju. To uključuje ne samo farmakološke intervencije, već i promene u načinu života, kao što su pravilna ishrana i fizička aktivnost. Samo kroz saradnju između zdravstvenih stručnjaka, vlada i zajednica možemo stvoriti efektivne strategije za borbu protiv gojaznosti i poboljšanje opšteg zdravlja populacije.
U završnici, SZO-ove nove smernice predstavljaju važan korak ka razumevanju i lečenju gojaznosti kao ozbiljne zdravstvene krize. Potrebno je da se nastavi sa istraživanjem i razvojem novih terapija, kao i sa unapređenjem pristupa zdravstvenoj nezi za sve one koji pate od gojaznosti, bez obzira na njihove ekonomske ili društvene okolnosti. Samo tako možemo stvoriti zdraviju budućnost za sve.
