Sa 73 godine, Vladimir Putin je dostigao prosečnu starost u kojoj su ruski i sovjetski lideri umrli. U ekskluzivnom intervjuu sa dopisnikom Dejvidom Averom za seriju „Budući naslovi“, Kenedi je istakao da je, uprkos neuspeloj invaziji na Ukrajinu, ekonomskom kolapsu i gubitku skoro milion vojnika, Putin izgradio sistem apsolutne lojalnosti koji ga čini gotovo neuništivim kada su u pitanju unutrašnji protivnici.
Svi zavise od Putina. On promoviše svoje prijatelje. Svi zaposleni oko njega su bivše kolege. Potpuno je koncentrisao moć oko sebe, a to se samo pojačalo od potpune invazije na Ukrajinu, rekao je Kenedi. Nakon smrti Alekseja Navaljnog, nije bilo povećanja narodnih pokreta, ni na stranci ni na regionalnom nivou. „Veoma je teško predvideti da će biti zamenjen, osim ako se okolnosti dramatično ne promene“, rekao je.
Najverovatniji ishod, prema Kenediju, je smrt na vlasti, možda pre nego što se očekivalo, s obzirom na verodostojne izveštaje da Putin traži alternativne tretmane za neotkrivene zdravstvene probleme. Njegovu smrt bi pratio brz i haotičan prenos vlasti. „Kada se to desi, morao bi doći do veoma brzog prenosa, kadrovi bi morali da se ujedine i pregovaraju za vlast“, dodao je izvor.
Iako nije mogao u potpunosti da isključi atentat, Kenedi je naglasio da je malo verovatno da će moskovska elita biti umešana, već pre regionalne frakcije koje su podnele najveći teret rata, siromašni poljoprivredni regioni i etnička područja poput Čečenije. Veliki deo ruske vojske regrutovan je iz ovih područja, gde se gomila nezadovoljstvo zbog siromaštva i preusmeravanja resursa na rat.
„Postoji značajna razlika između života u Moskvi i života u regionima. Mnogi regioni su siromašni, a njihovi izgledi nisu ružičasti. Vremenom bi se nezadovoljstvo moglo preliti… atentat bi mogao imati regionalnu dimenziju“, objasnio je stručnjak. Ipak, Putin je opsednut bezbednošću, retko se pojavljuje u javnosti, što može biti posledica bolesti, umora ili paranoje – a bezbednosne službe i vojska imaju lični interes da ga zaštite.
Kenedi je upozorio Zapad da se pripremi za haos nakon Putinove smrti. „Situacija u Rusiji je zrela za promene. Bez obzira da li promenu vode oni koji su mu najbliži, demokratski ustanak ili vojni puč, neophodno je planirati sve nepredviđene okolnosti“, dodao je. Dok Kremlj nastavlja da se obračunava sa opozicijom i vodi rat u Ukrajini, pitanje njegovog naslednika ostaje jedna od najvećih nepoznanica u globalnoj politici, izveštava „Daily Mail“.
U ovom trenutku, Putinova politika i način na koji upravlja Rusijom ostavljaju utisak da je stabilnost vlasti na prvom mestu. Međutim, kako vreme prolazi, sve više se postavlja pitanje šta će se desiti kada Putin više ne bude na vlasti. Izvori bliski Kremlju ukazuju na to da bi mogla doći do borbe za vlast, s obzirom na to da su mnogi ključni akteri u ruskoj politici povezani sa Putinom i njegovim sistemom vlasti.
Takođe, pitanje naslednika može postati ključno u trenutku kada Putin odluči da se povuče, bilo zbog zdravstvenih problema ili drugih okolnosti. Mnogi analitičari smatraju da bi potencijalni naslednici mogli biti iz kruga Putinovih najbližih saradnika, ali takođe postoji mogućnost da se pojave novi politički akteri koji bi mogli izazvati trenutnu vlast.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da Rusija prolazi kroz duboku unutrašnju krizu, koja bi mogla dovesti do značajnih promena u političkoj sceni. Regionalna nezadovoljstva, ekonomski problemi i gubitci na frontu mogu dodatno zakomplikovati situaciju. Pitanja kao što su nacionalna bezbednost, ekonomska stabilnost i unutrašnja politika postaju ključna tačka u razmatranju budućnosti Rusije.
Sve u svemu, trenutna situacija u Rusiji je veoma kompleksna i nepredvidiva. Kako se Putinove godine povećavaju, tako raste i rizik od potencijalnih promena koje bi mogle da imaju dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za ceo svet.
