Stiglo je toplo vreme, a sa njim i sezona kupanja na bazenima, rekama i jezerima. Iako voda donosi osveženje, ona takođe nosi određene rizike. Ivan Jovanović, spasilac Crvenog krsta Srbije, ističe da je prevencija ključni korak ka bezbednom letu i sprečavanju nesreća na vodi. „Što bolje radimo na prevenciji, manje će biti povređivanja i situacija koje mogu dovesti do utapanja“, naglašava Jovanović.
Osnovni savet spasioca je da se uvek biraju uređena kupališta. To su mesta gde postoji spasilačka služba, koja je prva linija odbrane u slučaju opasnosti. Spasioci su tu da nadziru kupače, brzo reaguju i pruže prvu pomoć kada je to najpotrebnije.
Jovanović upozorava na ponašanja koja najčešće dovode do opasnih situacija. „Krenimo od trčanja van bazena. Pločice su mokre i klizave što može dovesti do povreda. Od posledica pada često dolazi do posekotina ili čak preloma“, rekao je. Spasioci često obraćaju pažnju na mlađe kupače kako bi ih podsetili da ne trče.
Još jedan rizičan postupak je guranje. „Od silne želje da nekoga gurnemo u bazen, možemo ga gurnuti na nekoga ko već pliva ili ta osoba može pasti na ivicu bazena, što može izazvati potencijalno utapanje“, objašnjava Jovanović. Važno je poštovati pravila na bazenima, kao što su zabrana skakanja i zaranjanja po dnu bazena.
Na velikim bazenima postoje pravila koja zabranjuju korišćenje lopti i određenih pomagala. Kada je reč o neplivačima, oni moraju birati bazene koji su dovoljno plitki. „Ukoliko se dogodi da propadnu u vodu, dno mora biti blizu“, dodao je Jovanović. Takođe, podseća na primer sa Svetskog prvenstva gde je jedna takmičarka ostala na dnu bazena, a niko to nije primetio zbog odsjaja vode, osim njenog trenera.
U situaciji kada primetite da se neko davi, važno je biti izuzetno oprezan. „Osoba koja se davi je u panici i ne razmišlja racionalno. Može nesvesno povući i spasioca pod vodu. Zato, ako niste obučeni, ne ulazite u vodu da biste spasili, već pokušajte da pomognete sa obale“, savetuje Jovanović.
Crveni krst Srbije planira da, u skladu sa pravilima Ministarstva sporta, započne izdavanje dozvola za rad spasilaca na vodi. Jovanović objašnjava šta sve treba uraditi da bi neko postao spasilac. „Obuke za spasioce na vodi sprovode i druge organizacije i visokoškolske ustanove u Srbiji. Pre obuke, kandidati moraju ispuniti određene preduslove. Nakon toga pristupaju stručnom osposobljavanju koje obuhvata nekoliko predmeta neophodnih za sticanje zvanja spasioca“, rekao je.
Program obuke uključuje proveru plivačkih veština, kao i savladavanje tehnika spasavanja i pružanja prve pomoći. Nakon završene obuke, kandidati polažu završni ispit kako bi stekli odgovarajuće zvanje. „Osposobljavanje nije previše zahtevno za dobre plivače, ali je ključno savladati tehnike prve pomoći, koje su od presudnog značaja za pravovremeno pružanje pomoći“, zaključio je Jovanović.
Ova sezona kupanja donosi mnogo uživanja, ali i odgovornosti. Pridržavanje saveta spasilaca i pravila na bazenima može znatno smanjiti rizik od nesreća i osigurati bezbedno uživanje u vodi.
