Svet je 2023. godine doživeo rekordne temperature u okeanima širom sveta, sa morskom vodom koja je bila značajno toplija od proseka. Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu Science, čak 96 odsto mora i okeana širom sveta pogođeno je ovim ekstremnim vremenskim fenomenom, a talasi toplotnih udara trajali su u proseku četiri puta duže nego što je to istorijski zabeleženo. Ovaj fenomen ima značajne posledice po globalnu klimu, vremenske prilike, kao i po morske ekosisteme.
Svake godine se u okeanima javljaju talasi vrućine, ali 2023. godina je donela nagli i intenzivan porast njihovog trajanja i geografske rasprostranjenosti. Autori studije ukazuju na vezu između klimatskih promena i povećanog broja i intenziteta morskih toplotnih talasa. Ovi talasi imaju ozbiljne posledice: ugrožavaju morski živi svet, dovode do masovne smrtnosti i izbeljivanja koralnih grebena, što narušava ribolov i ugrožava sigurnost u snabdevanju hranom.
Rajan Volter, okeanograf sa Kalifornijskog politehničkog univerziteta, ističe da su toplotni morski talasi danas jedna od najvećih pretnji za morske ekosisteme širom sveta. Pored toga, toplija morska voda utiče i na ekstremnije vremenske prilike na kopnu, uključujući intenzivnije oluje i povišene temperature. Najnovija studija koristi satelitske podatke i informacije o okeanskim strujama, pokazujući da su toplotni talasi trajali prosečno 120 dana, što je četiri puta duže nego što je bilo u poslednje četiri decenije.
U prethodnih 40 godina, procenat pogođenih okeana iznosio je oko 73,7 odsto, dok je u 2023. godini taj procenat dostigao 96 odsto. Posebne tačke „žarišta“ uključuju severni deo Atlantskog okeana, kao i severne, južne i tropske delove Tihog okeana. Istraživači kao uzroke ovih pojava ističu povećan broj sunčevih zraka zbog manje oblačnosti, oslabljen vetar i promene u okeanskim strujama, sve podstaknuto globalnim zagrevanjem.
Zabrinjavajuća je mogućnost da se približavamo takozvanom „prelomnom trenutku“, nakon kojeg povratka na prethodno stanje neće biti. Volter objašnjava da je teško precizno odrediti prekretnice, ali da ako se jedan faktor promeni, promeniće se i drugi. Godina 2023. bila je pod uticajem prirodnog fenomena El Ninjo, koji podiže toplu vodu sa dubina Pacifika ka površini. Iako je El Ninjo doprineo visokoj temperaturi vode, zabeleženi podaci i rekordi prevazilaze uobičajene efekte ovog fenomena, naglašavaju naučnici.
Glavni pokretač i dalje ostaje globalno zagrevanje, zbog čega je ključno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Podaci za 2024. i prve mesece 2025. godine potvrđuju da okeani ostaju topliji nego što je uobičajeno, uprkos prestanku El Niño efekta. U junu 2025. godine, čak 72 odsto mora i okeana bilo je toplije od proseka za period 1993 – 2022, a 20 odsto površine okeana iskusilo je toplotni talas visokog intenziteta.
Toplota u moru primetna je i u severnom delu Evrope, gde toplije vode dovode do češćih pojavljivanja meduza koje izazivaju bolne ujede. U Kaliforniji, zbog toplijih voda, sve češće se pojavljuju i otrovne morske zmije, koje inače potiču sa ekvatorijalnih područja. Ova situacija ukazuje na hitnu potrebu za delovanjem u cilju smanjenja emisija i očuvanja morskih ekosistema, kako bi se sprečili dalji negativni efekti klimatskih promena.
