Danas, 29. septembra, obeležava se Svetski dan srca, dan posvećen podizanju svesti o važnosti zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Kardiovaskularne bolesti su najveći uzrok smrtnosti na svetu, a u Srbiji je prošle godine od tih bolesti umrlo čak 50.000 ljudi, što je broj koji odgovara populaciji jednog grada veličine Požarevca. Ova zabrinjavajuća statistika ukazuje na urgentnu potrebu za većim osvještavanjem o zdravlju srca, posebno s obzirom na to da infarkt sve češće pogađa mlađe osobe, uključujući i one ispod 30 godina.
Prema projekcijama, do 2030. godine, očekuje se da će 23 miliona ljudi godišnje umreti od kardiovaskularnih bolesti. Ove brojke su alarmantne i postavljaju pitanje kako smo došli u situaciju da su bolesti srca glavni uzrok smrti u modernom društvu.
Dr Milijana Balević, kardiološkinja sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, ističe da ljudi često olako shvataju zdravlje svog kardiovaskularnog sistema, iako je to zapravo „pokretač života“. Ona naglašava važnost svesti o kardiovaskularnom zdravlju, posebno u svetlu podataka koje je iznela Svetska zdravstvena organizacija, koja je pre više od decenije proglasila 29. septembar danom posvećenim podizanju svesti o zdravlju srca.
Jedan od ključnih problema, kako kaže dr Balević, jeste to što mnogi ljudi veruju da je njihov stil života „dovoljno dobar“. Nažalost, mnoge navike koje su postale uobičajene, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i povećan nivo stresa, ugrožavaju zdravlje srca. „Kao da bagatelišemo nešto što nam je dato besplatno, samo da sačuvamo, a mi ga ugrožavamo lošim navikama“, upozorava ona.
Iako genetski faktori mogu igrati ulogu u razvoju kardiovaskularnih bolesti, dr Balević naglašava da se oni mogu prevazići pravilnom ishranom, kvalitetnim snom, fizičkom aktivnošću i upravljanjem stresom. Preporučuje se da se svakodnevno napravi bar 10.000 koraka, da se obezbedi najmanje šest sati sna (idealan opseg je između šest i osam sati) i da se aktivno radi na smanjenju stresa.
U svetlu ovih informacija, postaje jasno da je očuvanje zdravlja srca naša zajednička odgovornost. Promene u načinu života, kao što su uvođenje redovne fizičke aktivnosti, izbalansirane ishrane i strategija za upravljanje stresom, mogu značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
S obzirom na sve veći broj obolelih, važno je da se svi uključimo u promociju zdravih navika i da se edukujemo o kardiovaskularnim bolestima. Takođe, redovni pregledi i konsultacije sa lekarom mogu pomoći u ranom otkrivanju problema i pravovremenom reagovanju.
Svetski dan srca je prilika da se svi zapitamo koliko pažnje posvećujemo svom srcu i zdravlju uopšte. S obzirom na trenutne trendove, neophodno je da preuzmemo aktivnu ulogu u očuvanju svog zdravlja i zdravlja onih oko nas. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i osigurati da naše srce kuca dugovečno i zdravo.
