Svake godine, padovi izazivaju preko 684.000 smrtnih ishoda širom sveta, što ih čini drugim vodećim uzrokom smrti od nenamernih povreda, odmah posle saobraćajnih nesreća. Osim toga, padovi su najčešći uzrok nefatalnih povreda, budući da svaka druga povreda nastaje usled pada. Ove informacije dolaze iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd povodom obeležavanja Svetskog dana podizanja svesti o prevenciji padova, koji se svake godine obeležava 22. septembra.
Ovaj dan ima za cilj da skrene pažnju javnosti na rizike i posledice padova, ali i na značaj i mogućnosti njihove prevencije. Padovi su posebno opasni za starije osobe, kod kojih mogu izazvati ozbiljne posledice, kao što su prelomi kuka i povrede glave, a u nekim slučajevima mogu imati i fatalan ishod. Naime, podaci pokazuju da su stariji ljudi posebno podložni padovima zbog smanjenja fizičke snage, ravnoteže i koordinacije, što dodatno povećava rizik od povreda.
Prema procenama, svake godine više od 37 miliona ljudi zahteva medicinsku pomoć zbog povreda izazvanih padovima. U mnogim zemljama, padovi su jedan od najčešćih uzroka hospitalizacije, a troškovi zdravstvene zaštite koji proizlaze iz ovih povreda su značajni, kako za pojedince, tako i za zdravstvene sisteme.
Prevencija padova je ključna za smanjenje broja povreda i smrtnih slučajeva. Postoji više načina na koje se može uticati na smanjenje rizika od padova, uključujući unapređenje sigurnosti u domovima, kao i edukaciju o pravilnom kretanju i vežbama za jačanje ravnoteže i snage. Uvođenje jednostavnih mera kao što su uklanjanje prepreka na podu, korišćenje antiskid podloga i postavljanje rukohvata na stepenicama može značajno smanjiti rizik od padova.
Osim fizičkih mera, važno je i podizanje svesti o ovim pitanjima. Edukacija starijih osoba i njihovih porodica o rizicima i preventivnim merama može doprineti smanjenju broja padova. Takođe, zdravstveni radnici igraju ključnu ulogu u identifikaciji pacijenata koji su u riziku i pružanju saveta o prevenciji padova.
U okviru globalne strategije za prevenciju povreda, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula različite inicijative kako bi se smanjio broj povreda uzrokovanih padovima. Ove inicijative uključuju razvoj obrazovnih programa, istraživanje i promovisanje politika koje imaju za cilj poboljšanje bezbednosti starijih osoba.
Značaj prevencije padova ne može se dovoljno naglasiti, jer se radi o problemu koji pogađa ne samo pojedince, već i čitave porodice i zajednice. Gubitak člana porodice zbog povrede izazvane padom može imati emocionalne, fizičke i finansijske posledice koje se osećaju tokom celog života. Stoga je važno da društvo prepozna ovu temu i aktivno se uključi u njeno rešavanje.
U Srbiji, kao i u svetu, važno je raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve, posebno za starije osobe koje su najugroženije. Organizovanje javnih kampanja, radionica i drugih aktivnosti može pomoći u širenju svesti o prevenciji padova i pružiti podršku onima koji su pogođeni tim problemom.
U svetlu svih ovih informacija, važno je da svako od nas preuzme odgovornost i doprinese smanjenju rizika od padova, kako bismo zajedno gradili sigurnije i zdravije društvo. Svetski dan podizanja svesti o prevenciji padova predstavlja priliku da se osvrnemo na ove izazove i radimo na njihovom rešavanju, jer je prevencija uvek bolja od lečenja.
