Deca i tinejdžeri poslednjih godina sve više vremena provode ispred ekrana, dok su knjige postale manje prioritetne, izjavila je Mirjana Radovanović Pejović, član Nadzornog odbora Društva školskih bibliotekara Srbije, povodom Međunarodnog dana knjige za decu. Ona je naglasila da, iako najmlađi čitaoci i dalje pokazuju interesovanje za biblioteke, tinejdžeri sve više gube svest o pravoj vrednosti čitanja.
Prema njenim rečima, dok su mlađi učenici revnosni u korišćenju biblioteka, tinejdžeri često ne shvataju značaj čitanja. „Bez obzira na sve, postoje pravi ljubitelji knjiga koji u njima nalaze ne samo obrazovanje, već i duboko istraživanje sebe i sveta oko sebe“, kazala je Radovanović Pejović, dodajući da učenici godišnje, uz lektiru, pročitaju u proseku sedam knjiga.
Podaci Društva školskih bibliotekara Srbije ukazuju na to da veliki broj dece ulaskom u tinejdžerske godine gubi interesovanje za čitanje, što je ključno za njihov intelektualni i emocionalni razvoj. „Čitanje nije samo način da se usvoje nove informacije, već i sredstvo koje im omogućava da razumeju sebe, druge i svet oko sebe“, istakla je ona.
Kao uzrok smanjene zainteresovanosti za knjige, Radovanović Pejović navodi uticaj društvenih mreža, video-igara i internet sadržaja, koji zaokupljaju veliki deo vremena dece i mladih. „Iako to ne znači da su sva deca izgubila ljubav prema knjigama, postoji sve veći broj mladih koji ne razumeju pravu vrednost čitanja“, dodala je.
Ona je naglasila da ljubav prema knjigama često dolazi iz porodice i okruženja, uz pozitivan uticaj roditelja, nastavnika i bibliotekara. „Školske biblioteke više nisu tiha mesta. U svetu koji se stalno menja, bibliotekari pronalaze nove načine da učenicima približe knjige kroz interaktivne i vizuelne sadržaje, kroz radionice, projekte i korišćenje e-knjiga i audio-knjiga“, kazala je Radovanović Pejović.
Knjige su, prema njenim rečima, uvek omogućavale povezivanje sa drugim ljudima i kulturama, razvijajući emocionalnu inteligenciju, maštu i kreativnost. „Biblioteka predstavlja važan centar, srce škole. Učenici se ohrabruju da samostalno istražuju, čitaju i upoznaju nove oblasti znanja na drugačiji način nego na časovima“, dodala je.
Radovanović Pejović je pokrenula akciju „Čitajmo glasno“, koja se realizuje osam godina uz podršku Ministarstva prosvete, a koja okuplja učenike, roditelje i pisce. Ova akcija pokazuje da za čitanje i dalje ima nade, ističe ona. U Srbiji, u cilju promocije književnosti za decu, postoji nekoliko nagrada za najbolje knjige, uključujući „Neven“ i „Dositejevo pero“, o čijim dobitnicima odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola.
U ovoj godini, autorka Silvija Otašević, čije su knjige dva puta proglašene za najbolje, razvila je projekat „Vukovu ćiriličnu barku“, koji je audio-vizuelna slovarica i pesmarica za decu. Ovaj projekat, koji dolazi do svakog deteta na jedan klik, donosi 30 pesmica o svakom ćiriličnom slovu, pune zanimljivosti i važnih poruka za odrastanje.
Međunarodni dan knjige za decu obeležava se širom sveta od 1967. godine, na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, s ciljem slanja poruke o značaju razvijanja ljubavi prema pisanoj reči od najranijeg uzrasta. U čast autorke „Pipi Duga Čarapa“, Vlada Švedske uvela je nagradu „Astrid Lindgren“, koja se često naziva malom Nobelovom nagradom, a čiji je novčani deo oko pola miliona dolara.
Ove aktivnosti i nagrade potvrđuju da književnost za decu i dalje ima značajnu ulogu u razvoju mladih čitatelja i podsticanju njihove ljubavi prema knjigama.
