Beograd – Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Ova slava, koja se smatra drugom najvećom u srpskom pravoslavlju, ima poseban značaj i slavi se u celokupnom hrišćanskom svetu. Sveštenik iz Vaznesenjske crkve u Beogradu, Boško Savić, istakao je da Đurđevdan predstavlja jedan od najčešćih praznika među Srbima, kao i u različitim udruženjima, posebno vojnim, ali i među policijom i žandarmerijom.
Sveti Georgije je poznat kao zaštitnik mnogih naroda, a njegova popularnost prevazilazi granice Srbije. Na primer, Moskva ga slavi kao svog zaštitnika, a njegov lik se nalazi na grbu ovog grada. U Engleskoj, Sveti Georgije se obeležava na državnom nivou, dok je u Kataloniji nacionalni praznik. U Barseloni, običaj je da muškarci ženama poklanjaju cveće, dok žene kupuju knjige muškarcima, što stvara jedinstvenu tradiciju u kojoj se na ovaj dan cene knjige i literatura.
Sveti Georgije se često prikazuje kao hrabri junak koji se bori protiv zmaja, što simbolizuje borbu dobra protiv zla. Ova simbolika je duboko ukorenjena u hrišćanskoj tradiciji i često se koristi kao inspiracija u različitim umetničkim delima. U srpskom folkloru, Đurđevdan se doživljava kao praznik proleća, ponovnog rađanja i nade. Ovaj dan je često povezan sa raznim običajima i ritualima, uključujući pripreme za slavlje, okupljanje porodice i prijatelja, kao i pripremu tradicionalnih jela.
U srpskom pravoslavlju, svaka slava ima svoje posebne običaje i rituale. Porodice se okupljaju oko slavskog stola, gde se nalaze kolač, vino i druga jela, a sve to se posvećuje svetitelju. Na Đurđevdan, mnogi vernici obavljaju posebne molitve i traže blagoslov Svetog Georgija za zdravlje i sreću u narednoj godini. Pored toga, svetac se često moli za zaštitu od bolesti i nesreća.
U Srbiji, Đurđevdan je posebno značajan za vojnike i policajce, koji ga smatraju svojom slavljem i danom kada se sećaju svojih predaka i heroja. Ova tradicija je duboko ukorenjena i prenosi se s kolena na koleno, stvarajući osećaj zajedništva i pripadnosti. U mnogim mestima, organizuju se manifestacije i svečanosti u čast svetitelja, uz prisustvo lokalnog stanovništva i zvaničnika.
Pored religijskog značaja, Đurđevdan ima i kulturnu dimenziju. Ovaj praznik se proslavlja uz pesmu, igru i različite oblike umetnosti, što doprinosi očuvanju i promociji srpske kulture. U mnogim selima, organizuju se folklorne igre i koncerti, gde se prikazuju narodne nošnje i tradicije. Ove manifestacije ne samo da jačaju identitet zajednice, već i privlače turiste i posetioce koji žele da dožive jedinstvenu kulturu i običaje Srbije.
Sveti Georgije ostavlja snažan uticaj na srpsku kulturu i tradiciju, a njegovo obeležavanje je prilika za okupljanje porodica i prijatelja, jačanje međusobnih veza i očuvanje kulturnog nasleđa. Đurđevdan je više od religijskog praznika; to je simbol nade, hrabrosti i zajedništva. Kroz vekove, ova tradicija je opstala i prilagodila se savremenim vremenima, dok istovremeno čuva svoje osnovne vrednosti i poruke. U tom smislu, Sveti Georgije ostaje važan deo srpske duhovnosti i identiteta, a njegovo obeležavanje predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
