Na suđenju u Beogradu, Predrag Grubor, svedok i tadašnji policajac u Bosanskom Petrovcu, ispričao je strašne detalje o napadima na kolone srpskih izbeglica koje su se dogodile 7. i 8. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Ova suđenja se vode protiv četvorice hrvatskih oficira: Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića, koji su optuženi za zločin nad civilnim stanovništvom.
Grubor je opisao užasne scene koje je video kada je stigao na mesto događaja. „Vidim dim, gori šleper, gori nekoliko automobila. Vidim kako gore dva leša u autu, a u kamionu čovek bez glave“, rekao je Grubor. Ove reči oslikavaju strašnu stvarnost koja se dogodila tokom egzodusa u kojem su se ljudi pokušavali spasiti od rata.
Prema Gruborovim rečima, dve izbegličke kolone su se spojile na raskrsnici u Petrovcu i krenule prema Ključu i dalje ka Banjaluci. Tada su zatražili pomoć za regulisanje saobraćaja kako bi olakšali prolazak ogromnog broja izbeglica. On je takođe primetio da je avion leteo nisko iznad njih, što je izazvalo zabrinutost među ljudima.
Nakon što su dobili naređenje da idu na mesto događaja, Grubor i njegovi kolege su se suočili sa haosom. „To je bila civilna kolona, ali u njoj su bili i vojnici koji su napustili vojsku“, rekao je. Njihova prisutnost u koloni, prema Gruboru, nije bila razlog za vojne napade, jer su svi vojnici bili pod zabranom prolaska kroz Petrovac.
Miroslav Knežević, drugi svedok na suđenju, ispričao je kako je prevozio ranjene ljude do bolnice. On je napomenuo da nije bio vojni obveznik i da je radio u Civilnoj zaštiti. Knežević je opisao kako je osetio detonaciju i kako je ubrzo nakon toga krenuo ka mestu događaja. „Tamo zatičem užas, ljudi izbezumljeni, gori kamion, automobili, svuda razbacane stvari“, rekao je on.
Na mestu događaja, Knežević je naišao na grupu ljudi koja je tražila pomoć. „Na kombiju mi je bio zalapljen crveni krst, a oni su mi mahali da dođem do ranjenih“, dodao je. On je prevozio ranjene u bolnicu, a jedan od njih je ispričao kako je avion ciljao kolonu pre napada.
Kako su svedočenja napredovala, penzionisani vojni pilot Stanko Ristić takođe je ispričao svoje iskustvo. Ristić je bio u helikopteru sa humanitarnom pomoći i video je hrvatski „mig 21“ dok je leteo nisko iznad tla. On je napomenuo da je helikopter imao oznaku crvenog krsta, ali nije mogao da potvrdi da li je pilot aviona video njih.
U ovoj dramatičnoj situaciji, Ristić je uspeo da dostavi pomoć ljudima, ali je bio svesan opasnosti u kojoj su se nalazili. „Nismo znali da hrvatska avijacija dejstvuje, to sam saznao tek kada sam otišao po ranjenike“, rekao je.
Nastavak suđenja i svedočenja ukazuju na ozbiljnost događaja koji su se dogodili tokom rata u Bosni i Hercegovini. Pitanje odgovornosti za zločine nad civilnim stanovništvom ostaje ključno, a svedoci poput Grubora, Kneževića i Ristića igraju važnu ulogu u razotkrivanju istine o ovim strašnim događajima. Njihove priče su ne samo lična sećanja, već i deo kolektivnog pamćenja koje se ne sme zaboraviti.
Ratni zločini, poput onih koji su se dogodili na Petrovačkoj cesti, ostavljaju duboke ožiljke u društvu i zahtevaju pravdu za sve žrtve. Kako se suđenje nastavlja, nadamo se da će istina izaći na videlo i da će pravda biti zadovoljena.
