Na mašini za mlevenje mesa, koja se nalazi u improvizovanoj klanici u Ritopeku kod Beograda, otkriveni su DNK tragovi Milana Ljepoje i Zdravka Radojevića. Biološki materijal Ljepoje je izolovan na prednjem delu mašine, dok je Radojevićev DNK pronađen na bočnom otvoru za preradu mesa. Ovi zastrašujući detalji izneli su sudski veštak Tanja Bakum tokom suđenja Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, koji su optuženi za sedam ubistava.
Veštak Bakum je izjavila da je DNK profil Milana Ljepoje dominantna komponenta, a u njemu se nalazi i DNK Zdravka Radojevića. Ovi tragovi su otkriveni na više mesta na mašini, uključujući gornju stranu dihtunga otvora za meso. Advokat optuženih, Dejan Lazarević, postavio je pitanje da li su pronađeni tragovi ljudske krvi na mašini, na šta je Bakum objasnila da je njen zadatak bio da izdvoji DNK profile i da nije traženo da se utvrđuje poreklo tragova.
Bakum je takođe navela da su na mašini za mlevenje mesa pronađena četiri traga koja ukazuju na moguće prisustvo krvi. Iako preliminarno testiranje nije uspelo da detektuje ljudsku krv, veštak je pojasnila da to ne znači da krvi nema, već da su proteini koji se koriste za detekciju mogli biti degradirani.
Na stadionu Partizana u Humskoj pronađena je ljudska krv na komadu narandžaste tkanine, a DNK analizom je utvrđeno da je u pitanju krv NN muške osobe koja nije u DNK registru. Takođe, DNK okrivljenog saradnika Srđana Lalića pronađen je na hirurškoj maski u automobilu „BMW“. Međutim, nije mogla precizirati na koji način je DNK dospeo na masku.
Sudski veštak je takođe izjavio da je tokom veštačenja pronađena kapljica nepoznatog porekla koja sadrži DNK ubijenog Nikole Mitića, kao i DNK Lazara Vukićevića. Ovi tragovi su otkriveni na limenci energetskog pića i hirurškoj maski, pri čemu je DNK Mitića bio dominantan u mešanom uzorku.
Advokat Lazarević je postavio dodatna pitanja o DNK tragovima na lisicama, čekićima i lopatama, ali su ti tragovi bili parcijalni i nije bilo moguće utvrditi čiji je DNK u pitanju. Veštak je naglasila da se ne bavi nagađanjem već DNK analizom, što je ključno za identifikaciju biološkog materijala.
Na zidu skrivene prostorije u Ritopeku pronađen je još jedan DNK ubijenog Lazara Vukićevića, što je potvrdila druga veštak Nataša Vasić. Ona je navela da je DNK otkriven u mrlji na zidu pored ulaznih vrata. Advokat je pitao da li je na istom zidu nađen i trag službenog lica, a veštak je odgovorila da jeste, ali na nižem delu zida.
Ovo suđenje, koje se vodi protiv organizovane kriminalne grupe, otkriva mračne detalje o zločinima koji su se odvijali u Beogradu, uključujući brutalna ubistva i upotrebu tela žrtava na zastrašujuće načine. Sudski proces se nastavlja, a dokazi koje su izneli veštaci postavljaju temelje za razumevanje složene i nasilne prirode ovih krivičnih dela.
Sve ovo ukazuje na ozbiljnost i kompleksnost slučaja koji se tiče organizovanog kriminala u Srbiji. Tokom suđenja, sudski veštaci su se suočili s izazovima u analizi i interpretaciji DNK tragova, što dodatno komplikuje već složenu situaciju. U svetlu ovih događaja, ukazuje se na potrebu za rigoroznim forenzičkim istraživanjem i transparentnošću u pravosudnom sistemu, kako bi se osigurala pravda za žrtve i njihove porodice.
