Kako psiholog Vojin Simunović objašnjava za „Blic“, tinejdžeri često posežu za alkoholom u ranoj dobi kako bi suzbili anksioznost i stres koje osećaju, bežeći od stvarnosti. Simunović ističe da alkoholizam nije izolovan problem, već simptom šireg stanja koje se javlja kao odgovor na životne okolnosti. Mladi se suočavaju sa anksioznošću i stresom, a alkohol im omogućava beg od tih neprijatnosti. Pubertet i adolescencija dodatno komplikuju situaciju, donoseći posebne izazove.
Prema njegovim rečima, tinejdžeri, suočeni sa nesigurnostima ili neizvesnostima, često traže „instant“ rešenje, a alkohol postaje lako dostupno sredstvo za smanjenje napetosti. Umesto alkohola, psihoterapija i podrška bliskih ljudi, poput roditelja i nastavnika, predstavljaju zdraviji pristup rešavanju ovih problema. Nažalost, u nedostatku takve podrške, mladi se okreću supstancama kao što su alkohol ili narkotici.
Simunović upozorava da ako maloletnik ima roditelja ili bliskog člana porodice koji se bori sa zavisnošću, verovatnoća da će i on usvojiti sličan obrazac ponašanja značajno raste. Porodično okruženje i istorija zavisnosti igraju ključnu ulogu u razvoju problema sa alkoholom kod mladih. Psiholog ističe da se na prvim razgovorima u klinikama za bolesti zavisnosti često postavlja pitanje o porodici i njenim problemima sa zavisnošću.
Roditelji su ključni u oblikovanju stavova svoje dece prema alkoholu i drogama. Ako roditelji usmere svoju pažnju na decu, smanjuju šanse za razvoj zavisnosti. Simunović naglašava da je važno da roditelji budu prisutni i da se bave mentalnim stanjem svoje dece. Tinejdžeri su prirodno skloni eksperimentisanju, ali podržavajuće porodično okruženje može smanjiti rizik od zavisnosti. U suprotnom, stres i anksioznost u porodici povećavaju verovatnoću za razvoj problema sa zavisnošću.
U slučaju da roditelj uhvati dete u konzumaciji alkohola, zabrane često nemaju efekta, jer problem nije samo u samom alkoholu, već i u dubljim psihološkim problemima. Potrebno je otvoreno razgovarati i razumeti uzroke takvog ponašanja umesto da se samo nameću zabrane.
Prekomerna konzumacija alkohola može imati ozbiljne posledice po telesno zdravlje, posebno kod tinejdžera koji su još uvek u razvoju. Simunović napominje da je među maloletnicima veći broj dečaka koji piju, što delimično može biti posledica kulturoloških normi koje podstiču maskulinitet i potiskivanje emocija. Alkoholizam je češći kod muškaraca, a strah i anksioznost se često guše konzumacijom alkohola.
Osim uticaja na mentalno zdravlje, alkohol može izazvati i fizičke zdravstvene probleme. Prekomerna konzumacija može povećati rizik od različitih oboljenja, a kako se mladi razvijaju, rizici postaju još veći. Simunović podseća da je važno pristupiti problemu sa razumevanjem i podrškom, a ne kritikama i osudama. Ako se mladi osećaju prihvaćeno, manja je verovatnoća da će se suočiti sa ozbiljnim problemima sa zavisnošću.
U poslednje vreme, lekari Hitne pomoći u Beogradu primetili su porast broja maloletnika u alkoholisanom stanju. Lekari su izjavili da se među njima nalaze i oni u veoma ozbiljnom stanju, što ukazuje na alarmantnu situaciju. Kardiolog Snežana Bašić upozorava da već pri malim koncentracijama alkohola može doći do kome, a često se dešava da mladi kombinuju različite vrste alkohola, što dodatno povećava rizik.
U zaključku, Simunović ističe da je važno da roditelji i zajednica pruže podršku mladima umesto da ih osuđuju. Razumevanje i otvorena komunikacija mogu pomoći u smanjenju problema sa zavisnostima i pružiti mladima potrebnu podršku u teškim trenucima.
