Učestalost dijagnoza hipertenzije kod dece i adolescenata se drastično povećala od 2000. godine. Prema podacima, stopa hipertenzije kod dečaka je porasla sa 3,4% na 6,5%, dok je kod devojčica porasla sa 3% na 5,8% do 2020. godine. Ove brojke ukazuju na rastući problem koji može imati dugoročne posledice po zdravlje, kao što su bolesti srca u odraslom uzrastu. Dr Pejdž Song, istraživač sa Fakulteta za javno zdravlje Medicinskog univerziteta Džeđang u Kini, ukazuje na to da je potrebno preduzeti mere za ranije otkrivanje i prevenciju ovog stanja.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi porastu hipertenzije kod dece je gojaznost. Gojaznost je povezana sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući insulinsku rezistenciju i upalu, što može povećati rizik od hipertenzije. Osim toga, loša ishrana, koja uključuje visok unos natrijuma i ultraprerađene hrane, te nedostatak fizičke aktivnosti, dodatno pogoršavaju situaciju. Istraživanja pokazuje da deca sada provode više vremena u sedećem položaju, uz ekrane, nego prethodne generacije, što doprinosi smanjenju fizičke aktivnosti.
Kvalitet sna, stres i genetska predispozicija takođe igraju značajnu ulogu u razvoju hipertenzije kod mladih. Takođe, izloženost hemikalijama poput PFAS pre rođenja može biti povezana sa razvojem hipertenzije kod dece, što naglašava važnost zaštite zdravlja trudnica i novorođenčadi.
Jedna od zanimljivih činjenica otkrivenih u studiji je kako se krvni pritisak može razlikovati u ordinaciji i kod kuće. Deca mogu imati normalan krvni pritisak kod kuće, dok im može biti povišen pritisak u ordinaciji zbog stresa ili anksioznosti. Ovo je dovelo do identifikacije „maskiranih“ slučajeva hipertenzije, gde deca ne pokazuju povišen pritisak prilikom posete lekaru, ali imaju visoke vrednosti kod kuće.
Istraživači ističu važnost uključivanja podataka iz kućnih merenja pritiska, kako bi se dobila tačnija slika o stanju kod dece. Jedno merenje krvnog pritiska možda nije dovoljno za dijagnostikovanje hipertenzije, pa je potrebno razvijati preciznije metode za praćenje i negu pacijenata širom sveta.
U svetlu ovog rasta hipertenzije kod mladih, postoji i dobra vest. Rizik od hipertenzije se može modifikovati. Uz bolju prevenciju, ranije otkrivanje i fokus na zdrave životne navike, kao što su pravilna ishrana i održavanje zdrave telesne težine, moguće je smanjiti incidenciju hipertenzije kod dece. Zdravstveni radnici, roditelji i učitelji trebaju raditi zajedno kako bi promovisali zdraviji stil života i podigli svest o ovom problemu.
Većina stručnjaka se slaže da je važno educirati decu o važnosti fizičke aktivnosti i zdrave ishrane od najranijeg uzrasta. Takođe, potrebno je stvoriti okruženje koje podržava fizičku aktivnost i smanjuje izloženost nezdravoj hrani i sedentarnim aktivnostima.
U zaključku, hipertenzija postaje sve veći problem među decom i adolescentima, a uzrokovana je kombinacijom faktora, uključujući gojaznost, lošu ishranu i smanjenu fizičku aktivnost. Istraživanje pokazuje da je važno prepoznati i pravovremeno reagovati na ovaj problem kako bi se sprečili ozbiljni zdravstveni problemi u budućnosti. Svi uključeni, od stručnjaka do roditelja, imaju ulogu u borbi protiv ove epidemije, koja može imati dugoročne posledice po zdravlje budućih generacija.
