Pritužbe na rad kurirskih službi u Srbiji postaju sve učestalije, a potrošači se suočavaju sa raznim neprijatnostima prilikom preuzimanja paketa. Dok troškovi dostave neprekidno rastu, čini se da se malo pažnje posvećuje samim korisnicima ovih usluga.
Jedna Beograđanka, Ljubica Lj., nedavno je podelila svoje frustracije na društvenim mrežama. U njenoj situaciji, kurir koji dostavlja pošiljke u Zemunu redovno zahteva da ona izađe do kapije, iako ima bebu. Ljubica ističe da svaki put dobija besan odgovor kurira koji skoro baci paket u lice, što je dodatno pogoršava. Njena odluka da se požali kurirskoj službi izazvala je brojne reakcije drugih korisnika koji su imali slična iskustva.
Jedna trudnica je podelila svoje iskustvo, naglašavajući da se često suočava sa problemom kada kuriri ne žele da se popnu do njenog stana na drugom spratu. Umesto toga, oni često ostavljaju pakete na početku slepe ulice, očekujući da ona dođe po njih. „Poštarina je nekada viša od samog iznosa paketa“, dodaje ona, izražavajući svoje nezadovoljstvo.
Kuriri često iznose razloge za svoje ponašanje, kao što su problemi sa parkiranjem i preopterećenost poslom. Mnogi od njih imaju više od stotinu paketa dnevno, što može značiti da im je teško da dostave svaki paket do vrata. Međutim, korisnici smatraju da to ne opravdava lošu uslugu.
U komentarima na društvenim mrežama, pojavili su se i drugi primeri loše usluge. Jedna trudnica ispričala je kako je kurir ostavio dečiju kolevku na kapiji, okrenuo se i otišao, ostavljajući je da se bori sa kutijom usred ulice. „Poštarina me je koštala kao svetog Petra kajgana!“, rekla je.
Troškovi dostave postali su značajno viši u poslednjih nekoliko godina. Na primer, dostava paketa do pola kilograma koštala je pre pandemije 270 dinara, dok sada iznosi 450 dinara. Druga kurirska služba naplaćuje još više, sa troškovima do dva kilograma koji dostižu 500 dinara. Ove promene su dodatno frustrirale potrošače, koji smatraju da nepravedno plaćaju usluge koje ne dobijaju.
Pored toga, potrošači se suočavaju i sa problemima vezanim za obaveštenja o dostavi. Mnogi su primili poruke da su im pošiljke preusmerene na paketomat ili u poštu, iako nisu bili obavešteni da će paket biti dostavljen na drugačiji način. Dajana Đ. je ispričala kako je jedan paket završio u paket šopu koji nije u blizini njenog doma, čime je dodatno otežano preuzimanje.
Prodavci takođe imaju svoje izazove. Na specijalizovanim sajtovima za prodaju, neki prodavci nude lično preuzimanje, dok drugi šalju samo putem kurirskih službi, čime dodatno povećavaju troškove dostave. Na primer, prodavac tegova za vežbanje tražio je dodatnih 500 dinara za dostavu jedne bučice, što je naišlo na osude kupaca.
U poslednjih deset godina zabeležen je porast broja paketa i ekspres pošiljaka, što se može povezati sa razvojem e-trgovine. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) beleži sve veći broj kurirskih operatora, koji trenutno broji 54 poštanska operatora u zemlji. Nadzor nad ovim sektorom vrši Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ali očigledno je da je potreba za poboljšanjem usluga kurirskih službi hitna.
Dok se situacija ne poboljša, potrošači će morati da se nose sa sve većim troškovima i nedostatkom kvalitetne usluge. Potrebno je da se više pažnje posveti potrebama korisnika, kako bi se ovi problemi konačno rešili.
