U svetu u kojem se energija sve više doživljava kao političko oružje, izazovi koje donosi rat u Ukrajini, sankcije prema Rusiji i rastuća potražnja za energentima u Aziji postavljaju nove prioritete za zemlje širom sveta. U tom kontekstu, profesor Dr Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu analizira trenutnu situaciju i prednosti i nedostatke alternativnih izvora energije. Njegova kolumna ukazuje na to da rešenja ne leže isključivo u prelasku na nove energente, već i u naprednijim tehnologijama i racionalnijoj potrošnji.
Evropa se suočava s brzim zatvaranjem termoelektrana na ugalj i prelaskom na nuklearnu energiju, dok istovremeno forsira zelenu tranziciju. U tom procesu, zemlje poput Srbije, koje zavise od uvoza energenata, suočavaju se s posebnim pritiscima da zadrže privredni rast i socijalnu stabilnost. Jovančićević ističe da energetska proizvodnja i potrošnja često dolaze u sukob s očuvanjem životne sredine.
Na primer, termoelektrane na ugalj emituju štetne gasove kao što su sumporovi oksidi i CO2, dok hidrocentrale mogu ozbiljno narušiti prirodne ekosisteme. Nuklearne centrale, iako efikasne, uvek su pod rizikom od nesreća koje mogu imati katastrofalne posledice. Upotreba nafte i njeni derivati takođe nose rizike tokom transporta i prerade, ali prirodni gas se čini kao manje problematična opcija.
Međutim, ni alternativni izvori energije nisu bez svojih izazova. Vetroparkovi, koji se često postavljaju za proizvodnju zelene energije, mogu značajno uticati na lokalnu biodiverzitet. Solarni paneli, iako popularni, prave se od materijala koji nisu lako degradabilni, što može dovesti do problema sa otpadom nakon isteka njihovog vijeka trajanja.
Jovančićević takođe ukazuje na to da se alternativni izvori energije, poput biogoriva, oslanjaju na procese koji često zahtevaju energiju iz fosilnih goriva, što može negirati njihovu ekološku prednost. Mali hidroelektrane, iako mogu biti korisne, često predstavljaju pretnju lokalnim ekosistemima.
U laboratorijskim uslovima, vodonik se može proizvoditi iz vode, ali njegovo masovno korišćenje može dovesti do narušavanja ekoloških ravnoteža. S druge strane, geotermalne energije se smatraju jednim od najprihvatljivijih rešenja, jer korišćena voda može da se vrati u prirodnu sredinu.
Iako stručnjaci smatraju da su alternativna goriva dobrodošla, Jovančićević naglašava da se mnogi problemi ne mogu rešiti samo njihovim uvođenjem. Umesto toga, ključne promene leže u razvoju tehnika za proizvodnju i korišćenje ovih energenata, kao i u smanjenju ukupne potrošnje.
Ova promena zahteva temeljno preispitivanje načina na koji društvo razmišlja o potrošnji i razvoju. Potrebno je usvojiti filozofiju održivog života koja će omogućiti ljudima da žive u skladu sa prirodom, umesto da je iscrpljuju.
U svetlu trenutne situacije, jasno je da energetski izazovi zahtevaju sveobuhvatan i multidimenzionalan pristup. Dok se razvijaju nove strategije i tehnologije, važno je imati na umu da rešenja ne leže samo u novim izvorima energije, već i u racionalnijem korišćenju postojećih resursa i promeni načina razmišljanja o energiji kao resursu.
Na kraju, profesor Jovančićević poziva na zajednički rad svih sektora društva kako bi se postigla održiva energetska budućnost. Ova tranzicija neće biti moguća bez saradnje, inovacija i promene svesti o važnosti očuvanja životne sredine. Samo tako možemo osigurati stabilnost i prosperitet za buduće generacije.
