Podgorica – Zvanično, svaki peti građanin Crne Gore živi ispod linije siromaštva, a svako treće dete je u riziku od siromaštva. Ove zabrinjavajuće statistike ukazuju na ozbiljnu socijalnu krizu koja pogađa zemlju. Marina Medojević, predsednica Banke hrane, ističe da se svakodnevno javljaju ljudi koji se bore da obezbede osnovne životne potrebe, posebno hranu.
Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava svake godine 16. oktobra, Medojević upozorava na hitnu potrebu za sistemskim odgovorom vlasti. Ona naglašava da je zadovoljenje osnovnih potreba za hranom prioritet svake vlade, te da bi trebalo uložiti više napora u rešavanje pitanja siromaštva i gladi. Ova kriza nije samo lokalni problem; ona je deo globalnog fenomena u kojem milioni ljudi širom sveta pate od nedostatka hrane.
Prema podacima, više od 800 miliona ljudi na globalnom nivou se suočava s hroničnom gladi, dok se procenjuje da oko 2 milijarde ljudi ne može da priušti zdravu ishranu. Ove brojke oslikavaju sve veći problem koji se pogoršava usled klimatskih promena, sukoba i ekonomske krize. U Crnoj Gori, ekonomska situacija u poslednjim godinama dodatno je otežana pandemijom COVID-19, koja je dovela do gubitka poslova i smanjenja prihoda mnogih porodica.
Statistika u Crnoj Gori pokazuje da su deca posebno ugrožena. Svako treće dete je u riziku od siromaštva, što može imati dugoročne posledice na njihovo zdravlje, obrazovanje i budućnost. Medojević ističe da su mnoge porodice primorane da biraju između hrane i drugih osnovnih potreba, kao što su stanovanje i obrazovanje. Ova situacija stvara začarani krug siromaštva koji se teško prekida.
Banka hrane, kao nevladina organizacija, igra ključnu ulogu u borbi protiv gladi u Crnoj Gori. Njihov rad uključuje prikupljanje donacija hrane i njen raspored onima kojima je najpotrebnija. U poslednjih nekoliko godina, organizacija je zabeležila porast broja korisnika, što ukazuje na to da je potreba za ovim uslugama sve veća. Medojević naglašava da je važno uključiti više volontera i donatora kako bi se povećala efikasnost i obuhvat programa.
Osim toga, Medojević apeluje na vlasti da prepoznaju značaj borbe protiv siromaštva i gladi kao prioritet. Ona predlaže da se uspostave programi koji će pomoći najugroženijim grupama, kao što su porodice s decom, stariji ljudi i osobe s invaliditetom. Takođe, važno je raditi na edukaciji građana o zdravoj ishrani i održivom poljoprivrednom razvoju.
Svetski dan hrane obeležava se od 1979. godine i ima za cilj da skrene pažnju na globalne probleme nedostatka hrane i gladi. Ove godine, tema je fokusirana na održivost i potrebu za transformacijom naših prehrambenih sistema kako bi se obezbedila hrana za sve. U Crnoj Gori, ova tema ima poseban značaj, s obzirom na trenutne izazove s kojima se suočavaju mnoge porodice.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se Crna Gora suočava s ozbiljnim problemima u oblasti siromaštva i gladi. Potrebno je hitno delovanje kako bi se obezbedila osnovna prava građana na hranu i dostojanstven život. Medojević i njena organizacija nastavljaju da rade na podizanju svesti o ovim pitanjima i pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija. Samo zajedničkim naporima, uz podršku vlade, civilnog društva i lokalnih zajednica, može se postići napredak ka smanjenju siromaštva i obezbeđivanju hrane za sve.
