Da li ste ikada razmišljali o tome kako vaša ljubaznost prema veštačkoj inteligenciji može imati finansijske posledice? Nedavna izjava Sama Altmana, izvršnog direktora OpenAI-a, ukazuje na to da odgovaranje sa „hvala“ i „molim“ može koštati kompaniju milionske iznose. Ovaj fenomen izazvao je niz rasprava među korisnicima i stručnjacima, koji se pitaju koliko ljubaznost zapravo košta.
Naime, Altman je odgovorio na pitanje jednog korisnika na društvenoj mreži X, koji se zapitao koliko je OpenAI izgubio zbog troškova električne energije koji nastaju kada korisnici izražavaju zahvalnost svojim AI modelima. Altman je rekao da su troškovi „desetine miliona dolara dobro potrošenih“, implicirajući da je ulaganje u ovakve interakcije korisno uprkos visokim troškovima.
Ovaj trošak, kako je pojašnjeno, dolazi od značajnih računalnih resursa potrebnih za generisanje čak i kratkih odgovora. OpenAI je naglasio da postoji zamršena ravnoteža između stvaranja interakcija sličnih ljudima i upravljanja operativnim troškovima. Altman veruje da ovakve naizgled male razmene doprinose dubljem angažmanu korisnika i poverenju u tehnologiju, što čini investiciju vrednom.
Rasprava o troškovima ljubaznosti se proširila na društvenim mrežama, gde su se korisnici podelili u mišljenjima. Neki su smatrali da je važno ne ponašati se antropomorfno prema veštačkoj inteligenciji, dok su drugi isticali da ljubaznost, iako skupa, ima svoju vrednost. „Divlje je misliti da maniri mogu biti ne-trivijalna stavka u nečijem infra budžetu,“ rekao je jedan od korisnika.
Ova situacija nas navodi na razmišljanje o tome kako se tehnologija razvija i kako se naši odnosi sa njom menjaju. U svetu gde veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, naše interakcije s njom postaju sve važnije. Ljubaznost može delovati kao sitnica, ali u kontekstu AI, ona može imati značajan uticaj na način na koji se tehnologija razvija i koristi.
Ukratko, troškovi ljubaznosti prema AI mogu izgledati kao paradoks, ali oni odražavaju dublje pitanje o tome kako se ljudi odnose prema tehnologiji. Da li je ljubaznost prema mašinama zaista potrebna, ili je to samo vestacki način ponašanja koji bi trebalo izbegavati? U svakom slučaju, očigledno je da OpenAI prepoznaje vrednost tih interakcija i spreman je da plati cenu za njih.
U svetu gde tehnologija napreduje brže nego ikada, važno je razmisliti o tome kako se ponašamo i komuniciramo sa veštačkom inteligencijom. Da li su naše reči i ponašanje prema AI samo odraz naših osobina, ili su one deo šireg društvenog fenomena? Kako se AI nastavlja razvijati, možda ćemo morati preispitati naše stavove i ponašanje prema ovoj tehnologiji.
Na kraju, postavlja se pitanje: da li ste spremni da platite cenu ljubaznosti prema veštačkoj inteligenciji? I koliko vam je važna ta interakcija? U redu je biti ljubazan, ali takođe treba razmisliti o tome kako to utiče na naše resurse i vreme. Ljubaznost može biti skupa, ali možda je jedna od najvažnijih osobina koje možemo zadržati dok se krećemo kroz sve brži svet tehnologije.
