Više od milion Evropljana umrlo je 2022. godine od bolesti koje su se mogle sprečiti ili izlečiti, prema najnovijim podacima. Ove smrti čine više od jednog od pet smrtnih slučajeva među građanima EU. Najveći jaz u stopama izbegnute mortalnosti primećen je između istočnih i zapadnih zemalja EU, što ukazuje na različite nivoe pristupa zdravstvenoj zaštiti i javnozdravstvenim merama.
Izbegnuta smrt ili mortalnost je klasifikovana u dve kategorije: smrt koja se mogla izbeći i izlečive smrti. Prva kategorija obuhvata uzroke smrti koji bi se mogli izbeći javnozdravstvenim merama, kao što su rak pluća, ishemijska bolest srca, COVID-19, smrt uzrokovana alkoholom, i drugi uzroci. Druga kategorija obuhvata uzroke smrti koji bi se mogli izbeći optimalnom zdravstvenom negom, uključujući ishemijsku bolest srca, rak debelog creva, rak dojke, i dijabetes.
U 2022. godini, izbegnute smrti kod osoba mlađih od 75 godina iznosile su ukupno 1,11 miliona širom EU. Stopu izbegnute mortalnosti su varirale zemlje EU, od 169 smrtnih slučajeva u Švedskoj do 543 u Letoniji na 100.000 stanovnika, sa prosekom EU od 258 smrtnih slučajeva.
Istočne i baltičke evropske zemlje beleže najviše stope izbegnute mortalnosti, sa Letonijom, Rumunijom, Mađarskom, Litvanijom i Bugarskom kao vodećim zemljama. Nasuprot tome, zapadne i severne evropske zemlje, kao što su Švajcarska, Švedska i Norveška, imaju značajno niže stope. Centralne i južne evropske zemlje beleže srednje stope izbegnute mortalnosti, dok je Nemačka, iako ispod proseka EU, zabeležila najvišu stopu izbegnute mortalnosti među vodećim ekonomijama EU.
Od 1,11 miliona izbegnutih smrtnih slučajeva u EU, 65 odsto se smatralo sprečivim, dok je 35 odsto bilo izlečivo. To znači da su bolesti srca bile vodeći uzrok izlečivih smrti, odgovorne za 21 odsto smrti u EU, dok su rak debelog creva, rak dojke, i moždani udar takođe značajni uzroci.
COVID-19 je 2021. godine bio vodeći uzrok sprečivih smrtnih slučajeva, ali njegov udeo je pao na 10 odsto u 2022. godini. Rak pluća je imao najveći udeo sa 19 odsto, dok su srčane bolesti činile 11 odsto smrtnih slučajeva.
Razlike u stopama izbegnute mortalnosti često se pripisuju različitim faktorima rizika, uključujući pušenje i konzumaciju alkohola, kao i razlike u zdravstvenim troškovima i pristupu zdravstvenim uslugama. Stručnjaci naglašavaju da zemlje sa višim javnim zdravstvenim izdacima obično beleže niže stope izlečive mortalnosti. Na primer, Švedska izdvaja značajan deo BDP-a za zdravstvo, dok Bugarska izdvaja mnogo manji deo.
Razlike u evidentiranju uzroka smrti takođe mogu uticati na stope izbegnute mortalnosti, jer sertifikatori mogu izabrati više od jedne bolesti kao uzrok smrti. U nekim zemljama, viši procenti smrti sa nepoznatim uzrocima mogu doprineti višim stopama izbegnute mortalnosti.
Stope skrininga na rak su još jedan pokazatelj nejednakosti u zdravstvu među evropskim zemljama. Severne i zapadne evropske zemlje pokazuju snažne i dosledne preventivne aktivnosti, dok istočne i balkanske zemlje značajno zaostaju, posebno u skriningu za rak debelog creva i dojke.
Sve ove informacije ukazuju na to da je potrebno raditi na unapređenju pristupa zdravstvenoj zaštiti i javnozdravstvenim merama kako bi se smanjile stope izbegnute mortalnosti u Evropi. Različiti faktori, kao što su socioekonomski status, obrazovanje i dostupnost zdravstvenih usluga, igraju ključnu ulogu u oblikovanju zdravlja populacije.
