Medjunarodni dan maternjeg jezika obeležava se širom sveta kako bi se podigla svest o značaju očuvanja maternjeg jezika i pisma, koji su ključni deo identiteta, kulture i tradicije naroda. Ova proslava se održava od 1999. godine, kada je ustanovljena od strane Uneska, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je potvrdila njenu važnost. Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, čime je preuzela obavezu da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na njenoj teritoriji.
Nataša Sekulović, master filolog srpskog jezika i književnosti, ističe da Međunarodni dan maternjeg jezika nije samo formalnost, već prilika da se podsetimo koliko je važno poštovati, čuvati i negovati svoj jezik. Ona naglašava značaj očuvanja srpskog jezika u dijaspori, ističući da to nije pitanje sentimentalnosti, već svesne kulturne strategije. Prva generacija iseljenika oseća instinktivno potrebu da očuva svoj jezik, dok druge generacije moraju da razumeju ovaj proces. Jezik je ono što održava povezanost sa domovinom, a dok god se srpska reč čuje, postoji nit koja nas povezuje.
Sekulović dodaje da Srba danas ima van granica Srbije koliko i unutar nje, što čini jezik pitanjem identiteta i kulturnog kontinuiteta. Druga i treća generacija srpske dece u rasejanju odrastaju u sistemu drugog jezika, što može dovesti do toga da srpski jezik postane manje prisutan u njihovim životima. Roditelji ih često podstiču da savladaju jezik zemlje u kojoj žive, kako bi im omogućili jednake šanse i osećaj pripadnosti. U takvim okolnostima, srpski jezik često nije njihov maternji jezik u tradicionalnom smislu, ali ostaje važan deo njihovog identiteta.
Sekulović je pokretač platforme „Srbija širom sveta“, koja će omogućiti deci iz dijaspore i Srbije da se susreću, uče i neguju srpski jezik, kulturu i tradiciju. Knjiga „Srbija širom sveta“ sadrži priče i radove učenika iz rasejanja koji uče srpski kao zavičajni jezik. Ova platforma ima za cilj da pruža prostor za međusobnu inspiraciju i povezivanje.
Istraživanja iz oblasti dvojezičnosti pokazuju da negovanje jezika porodičnog nasleđa doprinosi stabilnijem identitetu i emocionalnoj ravnoteži. Sekulović ističe da njeno iskustvo rada s decom iz dijaspore, kroz onlajn nastavu i tematske radionice, pokazuje kako je jezik ključ za integraciju. U virtualnim učionicama se okupljaju deca iz različitih zemalja, gde razgovaraju na srpskom jeziku, čitaju i postavljaju važna pitanja. Jezik je, prema njenom mišljenju, temelj unutrašnje sigurnosti i ne predstavlja prepreku integraciji.
Na kraju, zanimljivi podaci o srpskom jeziku uključuju činjenicu da je „vampir“ jedina srpska reč koja je prihvaćena u mnogim svetskim jezicima. Takođe, srpski je jedini evropski jezik koji koristi dva pisma — ćirilicu i latinicu. Pored toga, u srpskom jeziku postoji više od 7.000 turskih reči, a najduža reč ima čak 29 slova: „antisamoupravnosocijalistički“.
Obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika predstavlja važan podsticaj za sve nas da se aktivno angažujemo u očuvanju jezika i kulture, bilo da smo u domovini ili dijaspori. Očuvanje jezika je ključno za očuvanje identiteta, a kroz zajedničke napore možemo osigurati da srpski jezik i kultura budu prisutni i u budućnosti.
