Trenutna situacija u srpskoj poljoprivredi pokazuje značajan porast površina pod suncokretom, što je rezultat sve većeg interesa poljoprivrednika za ovu uljaricu. S obzirom na to da su troškovi proizvodnje suncokreta manji u poređenju sa drugim kulturama, a prinosi zadovoljavajući, mnogi se odlučuju da preusmere svoju proizvodnju na suncokret. Ova godina donosi toplotni talas koji dodatno naglašava otpornost suncokreta na visoke temperature i sušu, što se može odraziti na dobar prinos.
Prema trenutnim procenama, očekuje se da će Srbija proizvesti oko 677.000 tona suncokreta ove godine, pri čemu su površine pod ovom kulturom povećane na 250.816 hektara. Ovo predstavlja porast od 3,5% u odnosu na prethodnu sezonu, dok je u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, površina veća za 9,3%. Prosečni prinos se očekuje na nivou od oko 2,7 tona po hektaru, što ukazuje na potencijalno vrlo dobar rod.
Jedan od poljoprivrednika, Darko Števin iz Srpske Crnje, odlučio je da se preusmeri sa dugogodišnjeg uzgoja maka na suncokret zbog boljih ekonomskih rezultata koje je postigao prethodne sezone. On ističe da suncokret, iako ne garantuje potpunu sigurnost, pruža veću isplativost. „Uzgoj suncokreta zahteva manje fizičkog rada i ulaganja u đubriva, što ga čini privlačnijim,“ kaže Števin.
Ipak, stručnjaci su oprezni u vezi sa konačnim prinosima, s obzirom na toplotne talase i nedostatak padavina. Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, naglašava da je suncokret u poslednjih petnaest godina postao treća najzastupljenija ratarska kultura u Srbiji, odmah nakon kukuruza i pšenice. On dodaje da suncokret najbolje podnosi visoke temperature i nedostatak vlage, ali se mora paziti na mogućnost smanjenja prinosa ukoliko su ekstremne vrućine dugotrajne.
Što se tiče izvoza, tokom prošle godine najveći deo suncokretovog zrna iz Srbije otišao je na tržište Bosne i Hercegovine, dok je Bugarska bila najveći kupac u EU. Turska je takođe bila značajan kupac suncokretovog ulja. Ipak, konačni bilans zavisiće od vremenskih prilika u narednim nedeljama. Galetin naglašava da je trenutni raspored padavina povoljniji nego prethodnih godina, što može doprineti solidnom prinosu.
Uz očekivanu domaću proizvodnju od oko 246.000 tona suncokretovog ulja, koje je ključni izvoznički proizvod, procene govore da bi moglo biti dostupno oko 180.000 tona ulja za izvoz, uz domaću potrošnju od 80.000 tona. Tržište ulja je, međutim, vrlo osetljivo i može se menjati iz dana u dan. Zbog smanjenja proizvodnje suncokreta u velikim zemljama poput Ukrajine i Italije, postoji mogućnost da Srbija ostvari bolje cene na tržištu.
Suncokret se, dakle, pokazuje kao sve važnija kultura u srpskoj poljoprivredi, a trenutne vremenske prilike doprinose njegovoj popularnosti među farmerima. Poljoprivrednici se nadaju da će uspeti da iskoriste sve prednosti koje ova uljarica pruža i na taj način obezbede stabilniji izvor prihoda. U svetlu svih ovih informacija, suncokret se čini kao perspektivna kultura koja bi mogla dodatno da ojača poziciju Srbije na tržištu uljarica.
