U poslednjih 16 godina, Sunce je postalo mnogo aktivnije, što može uticati na svemirsko vreme i tehnologiju na Zemlji, pokazuje najnovije istraživanje američke svemirske agencije NASA. U studiji koju su izradili naučnici NASA-e, solarna aktivnost je porasla nakon 2008. godine, što predstavlja neočekivani preokret nakon višedecenijskog opadanja. Ovaj period opadanja je prvobitno bio smatran kao znak za očekivanu neaktivnost na površini Sunca.
Fizičar Džejmi Džesinski iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon i glavni autor studije, istakao je da su svi znaci ukazivali na to da Sunce ulazi u produženu fazu niske aktivnosti. „Bilo je iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi“, rekao je Džesinski.
Naučnici su otkrili da bi porast solarne aktivnosti mogao da utiče na svemirsko vreme, što može dovesti do učestalijih solarnih oluja, solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase. Ovi obrasci svemirskog vremena mogu direktno uticati na rad svemirskih letelica i bezbednost astronauta, ali se njihovi efekti mogu osetiti i na Zemlji, posebno na električne mreže, GPS sisteme i radio komunikaciju.
Trend opadanja solarne aktivnosti je bio prisutan od 1980-ih do 2008. godine, kada je NASA utvrdila da je Sunce dostiglo svoju najslabiju tačku u istoriji. Aktivnost Sunca obično fluktuira u 11-godišnjim ciklusima, iako neki obrasci traju i duže. Prema podacima Nacionalne meteorološke službe, Zemlja se trenutno nalazi u 25. solarnom ciklusu, koji je započeo 2020. godine. Poslednji ciklus bio je najslabiji solarni ciklus u poslednjem veku.
Naučnici su inače verovali da će Sunce ostati u onome što su nazvali „duboki solarni minimum“, očekujući nastavak perioda mirovanja koje bi moglo dovesti do nove faze rekordno niske aktivnosti. „Ali onda je trend smanjenja solarnog vetra prestao“, dodao je Džesinski.
Studija, čiji je koautor Marko Veli iz Laboratorije za mlazni pogon, pratila je sve veće nalete solarne plazme i jača merenja magnetskog polja u celom Sunčevom sistemu, na koja utiče Sunce. „Prognoze svemirskog vremena su ključne za podršku svemirskim letelicama i astronautima NASA-ine kampanje Artemis, jer je razumevanje svemirskog okruženja vitalni deo ublažavanja izloženosti astronauta svemirskom zračenju“, saopštila je NASA.
U maju 2024. godine, NASA je zabeležila najjaču geomagnetsku oluju u više od 20 godina. Tokom ovog perioda, nekoliko solarnih baklji klase X, najveće klase, izazvalo je pojavu aurora borealis na mnogo nižim geografskim širinama nego što je uobičajeno, čak do Meksika. Prošle godine, aurora borealis je bila vidljiva i u Srbiji.
Elektroinženjer Dejvid Valas naglasio je da geomagnetske oluje mogu uticati na to kako i da li tehnologija funkcioniše u velikim razmerama. „Internet mreže bi mogle da padnu, što bi sprečilo funkcionisanje mnogih sistema“, upozorio je Valas.
Ova otkrića i fenomeni ukazuju na to koliko je važno pratiti solarne aktivnosti i njihove efekte na Zemlju. U svetlu ovih novih informacija, naučnici će morati dodatno da istraže kako solarna aktivnost može uticati na našu svakodnevicu, kao i na buduće misije u svemiru. S obzirom na to da se očekuje da će solarna aktivnost nastaviti da raste, može doći do većih izazova za tehnologiju koju koristimo i za naše astronaute u svemiru.
