Vlada Srbije je nedavno usvojila nominaciju koja predlaže da se delovi državnih bukovih šuma kandiduju za proširenje UNESCO-ovog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Evrope“. Ovaj značajan korak uključuje šumske ekosisteme smještene u nacionalnim parkovima Fruška gora, Tara i Kopaonik. U slučaju uspešne nominacije, neki od ovih lokaliteta bi mogli postati deo svetske prirodne baštine već sledeće godine.
S obzirom na to da Srbija već ima više kulturnih dobara na UNESCO-voj listi, ovo bi bila prva nominacija za prirodno dobro. Ljuba Josić, rukovodilac planinske službe NP Fruška gora, ističe da je nominacija podneta krajem januara i da se sada očekuje dolazak evaluacione komisije koja će obići sve nominovane lokalitete iz različitih zemalja. Konačno saznanje o statusu nominacije očekuje se tek 2027. godine.
Bukove šume su specifične po tome što najčešće rastu na planinama, na visinama od oko 800 metara, a nalaze se u velikim i povezanih šumskim kompleksima. Ipak, Fruškogorski Papratski do se izdvaja jer se nalazi na samo 400 metara nadmorske visine, na „ostrvu“ Fruške gore usred Panonske nizije. Ova šuma ima izuzetno dugu istoriju; prosečna starost stabala je oko 200 godina, a poslednjih 70 godina nije bilo nikakvih ljudskih intervencija. Ovi faktori su veoma važni za proces nominacije, uz dodatne kriterijume kao što su okruženje i pritisak na ekosistem.
Kandidovani lokaliteti, uključujući Frušku goru, uživaju prvi stepen zaštite, što podrazumeva strogi nadzor i zabranu bilo kakvih privrednih aktivnosti i seče drveća. To je rezultat dugogodišnjeg truda generacija koje su se trudile da zaštite ovaj specifičan ekosistem od raznih oblika ugrožavanja, uključujući puteve, eksploataciju šuma i kamenolome. Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode naglašava da su svi stručnjaci koji su posetili Papratski do bili oduševljeni njegovom lepotom i bogatstvom biodiverziteta.
Pored Fruške gore, nominovani su i lokaliteti Zvezda i Rača na Tari, kao i Kozje stene na Kopaoniku. Uz to, u nominaciji su uključene i bukove šume iz Crne Gore, Francuske i Italije, čime se stvara šira evropska saradnja u očuvanju prirodnih dobara.
Ova inicijativa je od ključnog značaja za očuvanje prirodne baštine Srbije i predstavlja korak ka jačanju svesti o važnosti zaštite prirode. U svetlu globalnih klimatskih promena i pritiska na prirodne resurse, očuvanje netaknutih prirodnih staništa postaje sve važnije. Uključivanje ovih šuma u UNESCO-ovu listu bi ne samo doprinelo globalnom prepoznavanju prirodnog bogatstva Srbije, već bi i otvorilo vrata za podršku i finansiranje projekata zaštite prirode i održivog razvoja.
Činjenica da su šume netaknute dugi niz godina, kao i njihova stara stabla, pružaju jedinstvenu priliku za istraživanje i proučavanje biološke raznovrsnosti. Ove šume su dom za mnoge retke i ugrožene vrste, što ih čini izuzetno važnim ekosistemima ne samo za Srbiju, već i za čitavu Evropu.
U zaključku, nominacija dela srpskih bukovih šuma za UNESCO-ovu svetsku baštinu je značajan korak napred u očuvanju prirodnih resursa i promovisanju ekološke svesti. Očekuje se da će, uz podršku lokalnih zajednica i međunarodne zajednice, Srbija postati deo globalne mreže za zaštitu prirodne baštine, što će doprineti ne samo očuvanju ovih šuma, već i održivom razvoju zemlje.
