Sukobi na Bliskom istoku značajno su uticali na globalni turizam, posebno na avio-saobraćaj, sa hiljadama otkazanih letova i promenjenim rutama. Dejan Veselinov iz Asocijacije turističke industrije Srbije ističe da su putnici postali oprezniji i često odlažu odluke o putovanjima, preusmeravajući interesovanje prema evropskim destinacijama. Ipak, ako se situacija stabilizuje do kraja proleća, letnja turistička sezona mogla bi dostići nivoe prošle godine.
Prema rečima Veselinova, ova kriza je jedna od najozbiljnijih nakon pandemije koja je pogodila globalni turizam. U trenutku kada je kriza počela, otkazano je oko 11.000 letova, što je pogodilo približno milion putnika. S obzirom na to da je ovaj region snažno povezan avio-saobraćajem, poremećaji su se brzo odrazili na međunarodna putovanja. „Zbog geografskog položaja, ovaj deo sveta je najviše povezan avio-saobraćajem, tako da je kriza izazvana sukobima poremetila prevoz između Evrope, Azije i Australije“, naglašava Veselinov.
Turističke agencije su se odmah uključile kako bi pomogle putnicima koji su se zatekli u kriznim situacijama. „Turoperatori i agencije su odmah krenuli da rešavaju probleme svojih putnika. U modernom turizmu pokazuje se da je sigurnije putovati preko agencija, jer one mogu brže reagovati prema partnerima i institucijama“, dodaje on. Takođe, država je reagovala slanjem aviona Air Srbije kako bi se naši putnici vratili u domovinu.
Iako putovanja ka Bliskom istoku nisu potpuno obustavljena, interesovanje za taj region je znatno opalo. Preusmeravanje globalnih turističkih kretanja rezultiralo je time da su destinacije u ovom području manje tražene za city break aranžmane, a prioritet je bio bezbedan povratak putnika koji su se nalazili na tim mestima.
Procene u turističkoj industriji sugerišu da bi trajanje sukoba moglo uticati na pad broja turista u tom regionu. Ako kriza potraje kratko, očekuje se pad dolazaka turista od oko 11 odsto, dok bi duža kriza mogla izazvati pad do 27 odsto. S druge strane, određene destinacije mogle bi da profitiraju od promenjenih turističkih tokova. „Putovanja nisu prekinuta kao u vreme pandemije, već se preusmeravaju. U tom smislu, neke destinacije zapadne Evrope, poput Španije, Italije ili Francuske, ali i zemlje u regionu, mogu da imaju veću posetu“, ističe Veselinov.
Govoreći o predstojećoj letnjoj sezoni, Veselinov napominje da je još rano za konačne procene, ali ako se situacija stabilizuje do kraja aprila ili polovine maja, sezona bi mogla biti slična prošloj godini, koja je bila vrlo uspešna. „Turizam se pokazao kao izuzetno prilagodljiva industrija. Posle pandemije, sektor se oporavio brže nego što su mnogi očekivali“, dodaje on.
Kada je reč o turističkom potencijalu Srbije, Veselinov ističe da interesovanje stranih gostiju raste, što je potvrđeno na nedavnom međunarodnom sajmu turizma u Berlinu. „Utisak sa sajma je da interesovanje za Srbiju definitivno postoji, možda i više nego što mi to ponekad percipiramo. Dodatni podsticaj je EXPO 2027 u Beogradu, koji je privukao pažnju turoperatora i medija“, kaže on.
Prema njegovim rečima, stranci najviše prepoznaju bogatu gastronomiju, kulturno-istorijsko nasleđe i živahni noćni život Srbije. „Ono što gosti posebno prepoznaju kod nas su dobra gastronomija, kulturno-istorijsko nasleđe, ali i manifestacije i noćni život. Turisti danas putuju zbog iskustva i doživljaja, i upravo na tome radimo kada razvijamo turističke proizvode“, zaključuje Veselinov.
U svetlu trenutnih zbivanja i promena u turističkom sektoru, važno je pratiti dalji razvoj situacije i reakcije industrije, kako bi se osiguralo da turizam ostane održiv i otporan na buduće krize.
