Na nedavnoj sednici Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, atmosfera je bila napeta kada je odbijen model za nadoknadu nastave koji je predložila studentska organizacija. Ova odluka je izazvala burne reakcije među prisutnima, gde je 43 člana veća glasalo za modifikovani predlog nastavnog osoblja, dok je 16 članova stalo iza studentskog modela. U svetlu ovih dešavanja, studenti su odlučili da nastave sa blokadom fakulteta u znak protesta.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da je novi plenum zakazan za 25. jun, kada će se odlučivati o narednim potezima u vezi sa ovim konfliktom. Studenti očekuju veću podršku za svoj predlog i ističu kako je potrebna veća solidarnost među svim učesnicima obrazovnog procesa. Njihova zabrinutost je pojačana činjenicom da su jedini fakultet u Novom Sadu koji još uvek nema usvojen model nadoknade nastave.
Zbog toga su organizovali niz protesta tokom kojih su pozivali građane da se pridruže njihovoj borbi za prava studenata. Njihova poruka je jasna: žele da se čuje njihov glas i da se medijskim putem skrene pažnja na pravednost njihovih zahteva. U trenutnom stanju, studenti osećaju da je njihOVA pravda zanemarena i da njihovi akademski interesi nisu adekvatno zastićenii.
Na fakultetu su protesti postali svakodnevnica, a studenti su okupili brojne simpatizere koji ih podržavaju. Kroz zajedničku borbu, oni pokazuju da su spremni da se bore za svoja prava i da nađu rešenje koje će biti u skladu sa njihovim potrebama. Mnogi su uvereni da je potreban dijalog između studentskih organizacija i akademskih vlasti kako bi se došlo do obostrano prihvatljivog rešenja.
Važno je naglasiti da ovakvi konflikti u akademskom okruženju često odražavaju širu sliku o stanju obrazovnog sistema u zemlji. Postavlja se pitanje koliko su glasovi studenata stvarno uzimani u obzir prilikom donošenja odluka. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da su studenti postali svesniji svojih prava i spremniji da se bore protiv nepravde.
Nadam se da će naredni sastanak doneti rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Ključno je da se nađe zajednički jezik i dogovore opšteprihvatljiva pravila koja će omogućiti nastavak kvalitetnog obrazovanja bez dodatnih preprekama. Dok studenti nastavljaju sa svojim aktivnostima, njihova borba za prava i jednake šanse ostaje na dobrom putu.
Ova situacija može da posluži kao podstrek za druge fakultete da se zapitaju kako se donose njihovi zahvalni modeli i kako obezbediti da svi, uključujući studente, budu uključeni u taj proces. Nadamo se da će doći do nekih promena koje će omogućiti bolje uslove za učenje i podstaknuti zajedništvo i razumevanje između svih učesnika u obrazovanju.
